МУП Србије пронашао је тело нестале Тијане Јурић (15), а лице осумњичено за њену отмицу и убиство је ухапшено, потврђено је за Б92 у врху МУП.

Претпоставља се да је девојчица убијена исте ноћи када је отета, а њено тело је закопано недалеко од Сомбора, у месту Светозар Милетић.

Убица је месар из Сурчина, који је тог дана био у посети пријатељима у Бајмоку. Како јавља РТС, ухапшен је у Београду и налази се у притвору.

Осумњичени је, након хапшења, и вишесатног испитивања признао да је убио девојчицу и полицију довео на место где је закопао. Одмах затим, полиција је почела откопавање и тело је послато на обдукцију. Место где је пронађено тело је депонија, поред државног пута другог реда, која није у функцији већ годинама.

Како пише Блиц, осумњичени је ухапшен јуче око 22 сата, а до њега се дошло након саслушања више стотина особа које су испитиване поводом нестанка несрећне девојчице.

Тијана је последњи пут виђена 26. јула, 25 минута после поноћи, недалеко од Спортског центра "Рата" у Бајмоку. На неасфалтираном делу пута пронађени су предмети који су, према изјави мајке, припадали девојчици.

Сумња се да је и убијена недалеко од спортског центра, непосредно након што је отета, а потом одвезена у близину Сомбора, где је и закопана. То место се налази на 23 километра од Бајмока.

Одмах после њеног нестанка, у потрагу су се, поред српске и мађарске полиције, укључили Европол и Интерпол, као и међународни сајт посвећен несталој деци у Европи.

Највиши званичници српске полиције описали су потрагу за Тијаном Јурић као "приоритет над свим приоритетима".

На решавању овог случаја било је ангажовано најмање стотину припадника МУП-а из Суботице, Београда и других места.

У Бајмоку су, током ноћи, били и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и директор полиције Милорад Вељовић.

За данас у 10х најављена је конференција за новинаре министра унутрашњих послова, на којој ће, како се претпоставља, бити саопштено више детаља у вези са овим случајем.

Министар Стефановић рекао је да је убица Драган Ђурић (1980) и да је он прво девојчицу ударио колима, а затим је убио и закопао. Министар полиције је на конференцији за новинаре изнео више детаља о случају.

Извор: Б92

-----------------------------------------------------------------------

Ово је Драган Ђурић убица мале Тијане. Ни сузу није пустио

Овај грмаљ висок више од два метра и тежак преко 100 килограма, је до 2001. године живео у селу Алекса Шантић, у близини Бајмока. Радио је у једној месари у Београду, где се налазио и непосредно пре него што ће бити ухапшен

БЕОГРАД - Драган Ђурић (34), месар из Београда, осумњичени за монструозно убиство Тијане Јурић (15), није показао ни трунку кајања због почињеног злочина.

Како сазнајемо, овај грмаљ висок више од два метра и тежак преко 100 килограма, је до 2001. године живео у селу Алекса Шантић, у близини Бајмока. Последње пребивалиште му је било у Сурчину, где је живео са мајком, док му је отац преминуо, а има и сестру. Комшије га описују као човека агресивне природе.

Радио је у једној месари у Београду, где се налазио и непосредно пре него што ће бити ухапшен.

Како сазнајемо, од тренутка хапшења, Ђурић је све време био хладнокрван и није показивао ни најмање знаке нервозе. Током саслушања није много говорио и за све време није ни сузу пустио.

Након саслушања и полиграфског тестирања, Ђурић је признао свирепи злочин и полицију је одвео до места где је закопао тело мале Тијане Јурић, само руком показавши где је тело. Кајање или знакове жаљења није показао чак ни када је откривено тело несрећне девојчице.

Иначе, средином јула Ђурић је на свој Фејсбук профил поставио фотографију са црвеним аутомобилом, а претпоставља се да је ово возило користио приликом извршења злочина.

Његов пријатељ на овој друштвеној мрежи је поменуту фотографију прокоментарисао речима: "Распадао се мајци на мукама тешким" и шеровао је вест о нестанку мале Тијане.

Драган Ђурић је 27. јула, дан након Тијаниног нестанка, поставио фотографију на којој у загрљају држи једног малог дечака.

Иначе, Ђурић је на Фејсбуку недавно поставио и фотографију на којој се упоређује боравак на радном месту са затвором, алудирајући да је у затвору боље него ли на слободи.