Коментаришући изјаву Коњевића да, без обзира на све пресуде Управног суда којима су поништене оддуке МУП-а о одбијању захтјева за одобрење привременог боравка у Црној Гори православним свештеницима, овај ресор не може донијети другачију одлуку с обзиром на „негативно мишљење АЦБ-а” о овим лицима, Џомић је оцијенио да се „извањи министар унутрашњих послова као економиста не разумије у право”.
Он прича причу која није правно утемељена. У супротном, његов ресор би доносио законита, а не незаконита рјешења. Може Коњевић да прича шта му год падне на памет и баш ме брига шта прича, али је дужан да поступа по закону, и то још увијек није схватио. Недавно је тражио да се врше безбједносне провјере судија Управног суда како би их дисциплиновао да не доносе пресуде по закону, како то иначе раде и служе на понос правди и правосуђу Црне Горе, него да суде по вољи његовог партијског шефа Кривокапића. Наравно, тај предлог му није прошао. Сачекаћемо да видимо да ли ће МУП и даље да игнорише пресуде Управног суда, а нама није тешко да поново идемо на Управни суд. Умјесто да људски признају грешку и поступе по закону, он и његови сарадници и даље траже начин да свештенству крше људска права што се уредно евидентира у Извјештају Стејт департмента о стању људских права у Црној Гори, у коме се мој случај, као и случајеви других свештеника, већ трећу годину третирају као примјер кршења људских права указује Џомић.
Недавно је Влада, на предлог МУП-а, усвојила предлог закона о странцима, којим је предвиђено и одобравање привременог боравка по основу обављања вјерске службе. Такве одредбе досад нијесу постојале у актима који регилишу ову област.
Тога досад није било у Закону о странцима и зато се овај предлог закона у стручним правним круговима већ зове „Свештенички и монашки закон”, јер је првенствено уперен против тих лица. Сада су као услов за одобрење привременог боравка свештенику поставили питање евидентираности Цркве или вјерске заједнице код Рашка Коњевића. Наравно, директор Директората МУП-а Абид Црновршанин, који је, судећи према години његовог рођења, која је доступна на званичном сајту МУП-а, испунио услове и за старосну пензију, а и даље ради у МУП-у и заузима мјесто млађима, прећутао је ту новину на конференцији за штампу, и јавност забавио причом о боравишним олакшицама за власнике некретнина у Црној Гори. А то до сада није било проблематично у тој мјери као питање покушаја прогона свештенства – изјавио је за „Дан” Џомић.
Џомић наводи да је МУП тај услов до сада постављао као кључни за свештенство и монаштво, иако није постојао у закону, наводећи да је то констатовао и Управни суд у више десетина пресуда.
Апсурд је у томе што се они инате, а немају капацитета. Умјесто да испоштују налоге из судских пресуда и одобре боравке свештенству, они улазе у авантуру доношења новог закона само да православним свештеницима не одобре боравак. Дошло се до тога да је МУП-у лакше да као кукавичје јаје потури Влади и Скупштини предлог новог закона него да изда једно законито рјешење. То може да падне на памет само кадровима Ранка Кривокапића. Надам се да ће се наћи довољно разборитих људи у Скупштини који ће тај срамни предлог закона одбацити очекује Џомић.
У Информацији о потреби доношења предлога закона о слободи вјероисповијести, коју је недавно усвојила Влада наведено је да би требало дефинисати посебну прекршајну одговорност због „присутних злоупотреба у раду вјерских заједница”. Џомић оцјењује да „такве глупости не заслужују коментар“.
Не би ме чудило да су предложили оснивање инспектората за дјеловање цркава и вјерских заједница, као и постављење инспектора за те послове. Велика би трка била за та намјештења. Мислим да би се Рашко Коњевић ту посебно прославио, а могао би и неког од рођака да позове да му помогне сматра он.
Џомић подсјећа да важеће законодавство свим грађанима јемчи право на слободу мишљења и изражавања и да у Црној Гори постоји опште право гласа, наводећи да ту, модерну тековину права и политике, „неки незнавени, а сурово острашћени ликови са политичке позорнице фактички желе да укину или оспоре само свештеним лицима”.
Сваки човјек, без обзира да ли је држављанин Црне Горе или није, има право на слободу мишљења и изражавања, а наравно и друга права. И они који нијесу држављани Црне Горе имају право да саопштаваЈу политичке ставове. Не постоји и не може постојати ниједно државно-правно ограничење свештеним лицима у погледу укидања права на слободу мишљења и изражавања мишљења и ставова, па чак и политичких. Неки упорно лансирају тезу о „мијешању свештених лица у политику”, а не знају да тиме директно крше људска права. Друго је питање да ли су такве активности свештених лица дозвољене унутрашњим аутономним пррписима цркава и вјерских заједница. Међутим, с том врстом одговорности држава нема и не може да има никакве везе упозорава Џомић.
Констатацију Министарства за људска и мањинска права објављену у инфорамцији достављеној Влади да постоји „тенденција појединих вјерских заједница да активно учествују у одређеним друштвеним збивањима као носиоци политичких иницијатива”,
Џомић сматра неозбиљном и неодговорном оцјеном која, по његовом мишљењу, представља сочињеније директората за односе са вјерским заједницама при Министарству за људска и мањинска права.
Присуствујемо суровој стварности гледајући како се под причом о људским правима јавно промовише неморал разних врста, али се свештеницима и вјерским службеницима, не само приљепљују етикете, него им се и вријеђа достојанство и незаконито ограничавају права која им ратификоване конвенције о људским правима и Устав Црне Горе гарантују. Такве констатације изричу људи који још нијесу изашли из безбожне комунистичке идеологије.
Изгледа, судећи по Информацији коју су упутили Влади, неки желе да врате точак историје уназад, али су се грдно преварили. Цијеним да аутори Информације која је упућена Влади покушавају да цркве и вјерске заједнице, великодостојнике, свештенике и вјерске службенике, и то углавном православне, изопште из друштва, увјерен је Џомић.
Џомић упозорава да нико, па ни држава, не може и нема право да овако како је констатовано у Информацији, дефинише дјелокруг вјерских послова цркава и вјерских заједница.
Замислите ситуацију у којој би један чиновник, па нека је и министар, данас одређивао чиме може да се бави једна црква. Да не отварам овом приликом питање броја православних чиновника у Директорату за односе са вјерским заједницама и Министарву за људска и мањинска права, наводи он.
Не разликују евиденцију од регистрације
У Информацији Министарства за људска и мањинска права наводи се да евиденција вјерских заједница (у којој нема Митрополије црногорско-приморске) не треба да буде обавезна, али да стицање правног субјективитета вјерске организације треба да буде услов за остваривање „државних бенефита”.
Одговорно тврдим, а говорим на основу онога што пише у Информацији, да аутори тог текста не разликују систем евиденције и систем регистрације. Евиденција нема конститутивни карактер, али то некима још увијек није јасно. У нормалним приликама, то питање није посебно проблематично. Међутим, овдје је проблематично то што је некима стало да праве закон против Православне цркве у Црној Гори, а не један модеран закон који би уважио и штитио стечена права. У та стечена права, када су у питању Митрополија и друге православне епископије у Црној Гори, спада и питање раније стеченог и од државе безброј пута признатог њиховог правног субјективитета који једино не признају „аутокефални“ ресори у којима су на руководећим функцијама кадрови СДП-а, истакао је Џомић.
Скромна средства од државе
Џомић је нагласио да иако су средства која држава годишње издваја кроз буџет за цркве и вјерске заједнице више него скромна, јасно је уочљив „катастрофално непринципијелан и нетранспарентан начин расподјеле тих средстава”.
Подаци показују да се тзв. ЦПЦ годинама готово стопроцентно финансира из тих средстава. Православно свештенство живи од вјерног народа. У Краљевини Црној Гори су примали плате од државе, а у вријеме књаза Данила племенски капетани бринули су о издржавању парохијских свештеника. Знам да је некима много тешко да прихвате рјешења из Србије. Али, ако им је лакше, нека узму примјер Хрватске када је о тој теми ријеч, указује он.
Закон или мачуга
Подгорички парох Велибор Џомић сматра да је Устав детаљно разрај дио и утврдио правац према којем би се требало ићи при доношењу новог закона о слободи вјероисповјести, посебно одредбама о слободи вјероисповијести и другим људским правима, као и о одвоје/ ности цркава и вјерских заједница од државе.
Одређене основе су постављене и кроз одредбе три уговора која је Влада појединачно потписала са Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом, а оне се тичу поштовања унутрашње аутономије цркава и вјерских заједница и остваривања система кооперативне одвојености цркава и вјерских заједница ради промовисања и унапређивања општег добра.
Постоји и читав низ других тема о којима треба разговарати на стручном нивоу како би правилно биле нормиране у будућем Закону, истакао је Џомић.
Додао је да би у раду Радне групе за припрему предлога закона требало да учествују и представници цркава и вјерских заједница.
Ред је да се то испоштује и када су у питању цркве и Јеврејске заједнице, и то првенствено оне које су историјски утемељене. Однос према том питању демаскираће амбиције и циљеве Министарства за људска и мањинска права. Ако цркве и вјерске заједнице буду игнорисане да приликом припреме нацрта и предлога закона и сведене на ниво који им не припада онда ће бити јасно да се не припрема озбиљан закон него мачуга, закључио је Џомић.
Ана Топаловић
Извор: Дан
Преузето са: Митрополија Црногорско-Приморска
Нема коментара:
Постави коментар