Европа већ плаћа цену америчких санкција Русији

Париз тврди да је Лондон лицемеран када тражи увођење ембарга на извоз оружја Москви. – Немачке фирме већ бележе штету од санкција

Шефови дипломатије Европске уније јуче ипак нису усвојили проширену листу санкција Русији, иако су земље попут Велике Британије, Пољске и балтичких земаља инсистирале да Москви буду пооштрене казнене мере због рушења малезијског авиона са 298 путника и чланова посаде на истоку Украјине.

После расправе, министри су препустили Европској комисији да изради предлог нових мера, а они ће се састати поново сутра, најавивши могућност да ће 1. августа можда бити одржан и ванредни самит лидера ЕУ, чија ће једина тема бити нови притисак на Русију због украјинске кризе.

Будући да већина жртава имају држављанство ЕУ, европска јавност али и америчке дипломате почели су да притискају европску „двадесетосморку” да додатно појачају санкције против Русије како би била решена украјинска криза. Безмало сви шефови дипломатије ЕУ јуче су се јавно заложили за даље повећање притиска на Русију, али је направљена очигледна разлика у томе што један блок земаља (Велика Британија, Шведска, Пољска, балтичке земље) сматра да то треба урадити оштрим економским санкцијама, док се други блок (Немачка, Француска, Аустрија) залаже за политички притисак на Москву.

Линија поделе ЕУ јуче се повукла око предлога да се уведе европски ембарго за извоз оружја у Русију. Премда Русија није велики купац наоружања произведеног у ЕУ, размирице су настале јер Француска не жели да одустане од давно уговореног посла продаје два носача хеликоптера „мистрал” Русији, за шта је већ добила 1,2 милијарде евра.

Француски председник Франсоа Оланд је прексиноћ отворено рекао да ће први носач ускоро бити завршен и да ће бити испоручен Русији у октобру, док ће други носач бити испоручен следеће године. Од овог посла зависи хиљаду радних места у наменској индустрији и бродоградњи Француске, која би за одустајање од посла морала да плати огромне пенале.

Поједине чланице ЕУ оптужују Француску за „мистрализацију” европске политике, па тако шведски шеф дипломатије Карл Билт сматра да је „испорука оружја Русији позиција коју је тешко бранити”, док британски премијер Дејвид Камерон истиче да би таква продаја у Британији била „незамислива”.

Међутим, убрзо је стигао одговор из Париза са тврдњом да је посреди лицемерје Лондона.

„Ово је лажна дебата коју воде лицемери… Када видите колико (руских) олигарха налази уточиште у Лондону, Дејвид Камерон би требало прво да почисти у свом дворишту”, изјавио је шеф Оландове Социјалистичке партије, док је један други француски званичник истакао да би британске санкције против руских пословних интереса у Лондону „биле много важнији финансијски и економски” удар на Москву, помињући ту и фудбалски клуб Челси, чији је власнике руски олигарх Роман Абрамович. „Уколико Камерон жели да казни Русију, боље би то урадио када би санкционисао Челси, а подржао Пари Сен Жермен.”

Иако се у Европи све чешће чују процене да после трагедије путника малезијског авиона више не важе аргументи зашто се треба уздржати од јачих економских санкција према Русији, Француска и Немачка и те како су суздржане према таквом потезу будући да су сигурне да ће
њихове економије платити највишу цену тог затезања односа.

Међутим, европске компаније већ плаћају цену санкција Русији, али не оних које је увела ЕУ, већ оних које су увеле САД. Према процени Екхарда Кордеа, шефа Комитета немачке индустрије за источноевропске економске односе, проблем лежи у томе што европске компаније морају да испоштују америчке санкције Русији уколико желе да реде и на територији САД, пише немачки „Шпигл”.

Шеф спољноекономског одељења Савезног удружења индустријских и трговачких комора Немачке Фолкер Трајер је за „Рајнише пост” рекао да четвртина извозно оријентисаних немачких компанија трпе последице санкције према Русији. Ризици су велики будући да компаније, уколико крше америчке санкције, ризикују велике казне и немогућност да послују у Америци.

Према речима Стефана Фиткауа, који је на челу московске канцеларије баварске компаније „Игл Бургман”, ова фирма, која је светски лидер у производњи индустријских заптивака, већ је забележила пад продаје од 30 одсто.

„Поруџбине су отказане или одложене, или их пак једноставно не примамо више”, каже за „Шпигл” Фиткау.

Због америчких санкција, овој компанији сада није дозвољено да послује са „Новатеком”, иако је од ове друге по величини руске гасне компаније добила посао да брине о заптивкама на огромном складишту течног природног гаса на полуострву Јамал у Сибиру.

На црној листи САД нашао се и „Росњефт”, и то је погодило немачке компаније, будући да је овај руски гигант ангажовао немачку грађевинску компанију „Билфингер” да одржава његове објекте, а „Сименс” је добио уговор вредан 90 милиона евра како би ову енергетску компанију снабдео турбинама и генераторима.

„На крају, изгубиће обе стране – Руси и Европљани”, каже Франк Шауф, директор Удружења европских компанија у Москви.

Према студији Дојче банке, немачки економски раст могао би да потоне за пола процента, а немачки извоз у Русију је већ забележио осетни пад од 13 одсто, јер је у првом кварталу ове године, у односу на исти период прошле године, пао за 1,1 милијарду евра. Немачки извоз у Русију је био око 38 милијарди евра и значајније санкције би можда чак и за око 10 милијарди смањиле овај износ. Највећу штету би забележила немачка мала и средња предузећа, која су окосница немачког привредног успеха.

„У једном ’привредном рату’ против Русије, постојали би само губитници”, рекао је дневнику „Тагесшпигл” председник Савеза немачких средњих предузећа Марио Овен, истакавши да би ембарго погодио, пре свега, многе немачке извозно оријентисане средње фирме. „Већина од око 6.300 немачких фирми, ангажованих на руском тржишту, припада малим и средњим предузећима.”

------------------------------------------------------------

Холандија, Британија и руски тајкуни

Уколико желе да нашкоде Москви тако што ће санкцијама погодити руске олигархе блиске председнику Владимиру Путину, Лондон и Хаг би то могли да ураде и без сагласја свих 28 чланица ЕУ. Осим Кипра, на којем се крајем 2012. налазило богатство руских појединаца и фирми у износу од 151,81 милијарду долара, Холандија је дом за 64,63 милијарде долара које су тамо похранили Руси. На Британским девичанским острвима је (које су офшор зона) 46,65 милијарди, а у Великој Британији 9,96 милијарди долара руске имовине. Стога Хагу и Лондону није потребна подршка Берлина и Париза да казни Москву, али би то сигурно утицало да руски енергетски гиганти и компаније олигарха повуку десетине милијарди долара са њихових рачуна.

Ненад Радичевић

Извор: Политика