У цркви Св. Кирика и Јулите у Велици, одржан је јуче помен величким жртвама, а свету архијерејску литургију служио је његова светост патријарх српски Иринеј, с митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, епископом будимљанско-никшићким Јоаникијем, викарним епископом липљанским Јованом Ћулибрком, архијерејима и свештенством.
А шта нам још раде свјетски моћници? Ево овдје је Косово, које нам се отима, наше свето Косово са нашим светињама, гдје нисмо од јуче, него смо их од Византије узели, не од других, и украсили га највећим светињама. Данас морамо да бјежимо од онога што је наше и морамо да се боримо свим средствима да некако опстанемо на тим просторима, истакао је Иринеј.
У својој бесједи Иринеј је казао да jе ово велики дан „зато што смо се сабрали да учинимо помен и сјећање тим многобројним жртавама”. Нагласио је да данас (јуче) црква слави светe мученике Кирика и Јулиту.
А гле, овдје на данашњи дан су страдале многе Јулите и многи Кирији. Ми славимо само једну мајку са једним сином, а овдје је како се зна страдало преко стотину мајки и синова, на најбестијалнији начин, многа и нерођена дјеца извађена из утроба својих мајки су предана ножу и огњу. Овдје на овом мјесту можемо да се запитамо Боже, каквога си ти то човјека створио, да ли да буде вук, хијена, рис, или онај који носи лице, који носи душу коју си му створио, који носи знаке твога божанства. Али, нажалост, човјек није желио да остане такав, постао је животиња што је увреда за животињу, јер те крволочне звијери нападају само када треба да се нахране или када треба да се одбране, а човјек чини зло, сије смрт из радости неке своје и свога задовољства. Замислите дијете невино, безазлено, коме се ноге сијеку, а двоје, троје овдје су и одерани и такви објешени о дрво, или кад човјек узима дијете за руку и баца у огањ. Како је име таквом човјеку, ђаво, а и ђаво би се увриједио када таквог човјека поредите са њим. Нажалост, ово су дјело учинили многи који су припадали нашој вјери и нашем народу, али се показало у нашем времену како овдје, тако и у бившој Југославији, да они који су промијенили вјеру су били највећи зликовци према своме народу!? Шта да кажемо, да ли да се светимо? Не, ми као хришћани то не смијемо да чинимо -поручио је Иринеј.
Говорећи о геноциду у Велици, владика Јоаникије истакао је да боле „те ране и да оне крваре до дана данашњега, али и Господ даје утјеху, снагу и наду”.
Сјећамо се побијене дјеце њих преко 100 поименично, до сада познатих, и на десетине жена трудница, које су такође побијене, а њихове утробе бајонетима распаране да би тако злочин био већи. Сјећамо се и оних стараца и немоћних људи ненаоружаних, који нијесу имали могућности тога дана да се бране од злочиначке нацистичке Принц Еуген дивизије, Скендер бег дивизије, балиста с Косова и муслиманске милиције из Ругове, Плава и Гусиња -рекао је Јоаникије.
Јоаникије је истакао да велику утјеху представља, чињеница што су обиљежавању геноцида у Велици, присуствовали представници државних власти, али и они који нијесу православне вјере.
Они овим данашњим чином показују да осуђују злочин, што нам даје наду да ћемо убудуће гледати да оно што је било једни другима опростимо, али не треба заборавити да је међу муслиманима, било људи који су спашавали и који се никад нијесу сложили, нити ће се сложити са злочинима које су чинили њихови сродници. Све то знамо и све поштујемо; благодаримо од срца свима који су данас дошли на овај свети помен; тиме заиста показали велику људскост и улили нам снагу за бољу будућност и боље дане у нашим међуљудским односима, казао је Јоаникије.
Књижевник Тодор Живаљевић Велички поручио је, да ће величке жртве бити живе докле год буде постојао један Величанин да их помене.
У телеграму Гусињанин Есад Муминовић, казао је да је величка трагедија црна мрља новије црногорске историје.
Годишњица геноцида
Житељи Велике јуче су обиљежили 70 година од фашистичког геноцида, када су 28.јула 1944. године за само два сата звјерски убијени, заклани или живи у ватру бачени, колико се поуздано зна, више од 500 дјеце, жена и стараца овог села и најближе околине. Сразмјерно простору и броју становника, тај злочин се, уз погром Пивљана 1943. од истих фашистичких јединица, сматра једним од најтежих у Другом свјетском рату, не само у Црној Гори и Југославији, него и шире.
Цркви на поклон крст
Помену жртвама у Велици присуствовали су Дражен Миличновић, шеф кабинета предсједника Црне Горе Филипа Вујановића, Недељко Тањовић, изасланик предсједника Републике Србије Томислава Николића, предсједник СНП-а Црне Горе Срђан Милић, амбасадор Србије у Црној Тори Зоран Бингулац, амбасадор Руске Федерације Андреј Нестеренко, предсједници општине и СО Плав Орхан Шахмановић и Изет Хаџимушовић, предсједници општине и СО Беране Драгослав Шћекић и Горан Киковић, као и предсједник Скупштине општине Гусиње Елвис Омерагић, које је владика Јоаникије срдачно поздравио. Крст за потребе величке цркве поклонила је породица Баја и Видре Пауновић.
Небојша Вукановић
Извор: Дан
Преузето са: Митрополија Црногорско-Приморска
Нема коментара:
Постави коментар