Грађани су претходне четири године куповали угаљ који су повлашћени
трговци набављали у Колубари и Костолцу по пет пута нижој цени од оне
по којој су нам га продавали.
Рецепт за остваривање екстрапрофита је био једноставан. РБ Колубара и Костолац продају угаљ по фиксној цени одређеним фирмама, а оне исти тај угаљ продају другом купцу по три до четири пута вишој цени. Исти угаљ до грађана стигне с папрено високим ценама. Комисија за заштиту конкуренције, која је анализирала продају угља у периоду од 2010. до 2013, установила је да, пошто се угаљ продавао по фиксној цени, није било надметања.
Да би добили могућност да купе тај угаљ и да га даље продају, морали су да испуне одређене критеријуме. У њима је комисија видела потенцијална привилеговања одређених предузећа. Оваквом политиком продаје некима је омогућено стицање огромног профита.
У свом извештају комисија је идентификовала неколико трговаца који су имали убедљиво највећу зараду у ланцу продаје. Имена и адресе тих фирми нису објављени. Уместо тих података стоје тачкице.
Ко су потенцијално привилеговане фирме не знају ни у Министарству енергетике и трговине. С детаљима није упознат ни директор ЕПС Александар Обрадовић, а према сазнањима „Блица“, он је тражио да се та тема стави као додатна тачка за дискусију на следећем пословном колегијуму предузећа.
Ко грађанима Србије наплаћује пет пута скупљи угаљ, „Блицу“ није хтела да открије ни Комисија за заштиту конкуренције, која је и објавила извештај. Објашњено нам је да је анонимност предузећа сачувана и у извештају комисије који је прослеђен министарствима енергетике и трговине. Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић за „Блиц“ каже да подаци од јавног интереса увек треба да буду јавни.
И у Колубари и у Костолцу тврде да они не могу да утичу на цену купаца у даљем ланцу продаје, али нису спремни да одговоре коме угаљ продају.
Извор: Блиц
Рецепт за остваривање екстрапрофита је био једноставан. РБ Колубара и Костолац продају угаљ по фиксној цени одређеним фирмама, а оне исти тај угаљ продају другом купцу по три до четири пута вишој цени. Исти угаљ до грађана стигне с папрено високим ценама. Комисија за заштиту конкуренције, која је анализирала продају угља у периоду од 2010. до 2013, установила је да, пошто се угаљ продавао по фиксној цени, није било надметања.
Да би добили могућност да купе тај угаљ и да га даље продају, морали су да испуне одређене критеријуме. У њима је комисија видела потенцијална привилеговања одређених предузећа. Оваквом политиком продаје некима је омогућено стицање огромног профита.
У свом извештају комисија је идентификовала неколико трговаца који су имали убедљиво највећу зараду у ланцу продаје. Имена и адресе тих фирми нису објављени. Уместо тих података стоје тачкице.
Ко су потенцијално привилеговане фирме не знају ни у Министарству енергетике и трговине. С детаљима није упознат ни директор ЕПС Александар Обрадовић, а према сазнањима „Блица“, он је тражио да се та тема стави као додатна тачка за дискусију на следећем пословном колегијуму предузећа.
Ко грађанима Србије наплаћује пет пута скупљи угаљ, „Блицу“ није хтела да открије ни Комисија за заштиту конкуренције, која је и објавила извештај. Објашњено нам је да је анонимност предузећа сачувана и у извештају комисије који је прослеђен министарствима енергетике и трговине. Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић за „Блиц“ каже да подаци од јавног интереса увек треба да буду јавни.
И у Колубари и у Костолцу тврде да они не могу да утичу на цену купаца у даљем ланцу продаје, али нису спремни да одговоре коме угаљ продају.
Извор: Блиц
Нема коментара:
Постави коментар