НАТО прекида сарадњу са Русијом

БРИСЕЛ/ВАРШАВА - Министри спољних послова држава чланица НАТО одлучили су данас у Бриселу да прекину "целокупну практичну цивилну и војну сарадња" са Русијом као одговор на одлуку Москве да припоји Крим.

Министри НАТО земаља у заједничкој изјави позвали су Русију да "предузме хитне кораке да се поново усклади са међународним правом", пренела је агенција АФП.

НАТО и Украјина усагласили су се да ће интензивирати војну сарадњу и реформу војске кроз заједничку обуку и друге програме.

На првом министарском састанку НАТО од преласка Крима под надлежност Москве, оцењено је да нису видљиви знаци масовног повлачења руских трупа са границе са Украјином, где се наводно налази око 40.000 војника.

"Нажалост, не могу да потврдим да Русија повлачи трупе. Својим акцијама Русија је поткопала принципе на којима је изграђено наше партнерство. Дакле, не можемо да идемо даље и да сарађујемо као обично", рекао је генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен.

Неименовани извори навели су да ће министри разговарати о појачаном присуству и војним вежбама у источноевропским чланицама Северноатлантске алијансе, а према Расмусеновим речима, НАТО ће размотрити "све опције" ојачавања одбране на истоку Европе.

САД и друге западне чланице већ су као одговор на ситуацију у Украјини послали додатне авионе у патроле око границе са Русијом на Балтику, као и у Пољској, где је планирана вежба војне авијације.

Румунија је затражила од САД да повећа број авиона на војним аеродромима у овој земљи, док су западноевропске државе ипак остале уздржане према плановима који би у Москви могли да се тумаче као провокација.

Пољска за отварање база НАТО на својој територији

Пољска се залаже за размештање савезничких трупа и отварање база НАТО на својој територији и у новим чланицама на источној граници западног војног савеза.

"Русија је прекршила обавезе заједничког документа јер је силом изменила границе у Европи и прети чланицама НАТО. Зато морамо да размотримо да ли и ми да мењамо наше обавезе, између осталог и о размештању наших трупа", казао је за данашњу Жечпосполиту неименовани високи дипломата НАТО.

Нормализацијом односа са Русијом 1997. године, НАТО се обавезао да не размешта веће снаге на територији нових чланица Алијансе које су својевремено биле сателити Совјетског Савеза.

САД, према речима свог амбасадора при НАТО Дагласа Лута, разматрају и могућност отварања база НАТО у Пољској или балтичким републикама, зато што је помоћ у чувању ваздушног простора само краткорочно решење.

"Треба размотрити додатна средства која би нашим чланицама из источне Европе обезбедила већу сигурност", казао је амерички амбасадор.

Пољски експерти реалну могућност за скоро отварање база НАТО у Пољској виде пре свега у војном ваздухопловству.

"Очекујемо такав предлог да се базе помере на исток НАТО. Најбоље решење би било отварање логистичке и ваздухопловне базе НАТО на истоку Пољске", казао је ректор Академије народне одбране Богуслав Пацко.

"Базе у Ласку и Кшесинама су спремне већ сада да прихвате савезничке војнике. Такође и лука у Швиноујшћу (на западу Пољске) спремна је за прихват савезничких војних бродова", казао је бивши заменик министра одбране Пољске, генерал Валдемар Шкшипчак.

"У кризној ситуацији били би сигурни да би реакција савезника који имају код нас своје војнике била аутоматска", казао је пољском листу и шеф Националног центра стратешких студија Томаш Шатковски.

Тимошенко: Украјину интегрисати у безбедносни систем Европе

Украјина треба да буде интегрисана у европски безбедносни систем, изјавила је на данашњој конференцији за штампу бивша украјинска премијерка Јулија Тимошенко, која је кандидаткиња странке Отаџбина за председника Украјине.

Она се заложила за потпуну интеграцију Украјине у ЕУ, истичући да је потписивањем политичког дела уговора о придруживању у том правцу већ учињен први корак, али да преостаје и ратификација целокупног споразума, преноси Итар-Тасс.

Упитана какав је њен став по питању Крима, Тимошенкова је рекла како пре свега треба обавити детаљне и ефикасне разговоре с лидерима западних земаља, како никад не би донели одлуку којом би се признало да Крим није део украјинске територије.

Уз то би требало увести додатне санкције Русије, како би била приморана да врати Крим Украјини, сматра Тимошенкова.

Она је истакла да се категорички противи сваком "цењкању" с Русијом, нарочито по питањима која се односе на украјинску унутрашњу политику, као што су федерализација или људска права.

Извор: РТВ