БЕОГРАД - У Српској академији наука и уметности (САНУ) данас је почео
дводневни скуп на тему "Генетички модификовани организми - чињенице и
изазови", који треба да отклони дилеме које су се појаиле у јавности
уочи доношења новог Закона о ГМО.
Министар просвете и науке, Томислав Јовановић, рекао је на отварању да "треба да заузмемо дефинитаван став о употеби ГМО у храни", додајући да је то веома важно за државну управу, којој закључци са скупа треба да послуже да их имплемантира у законске одредбе.
Јовановић сматра да су ГМО усеви настали као потреба да се произведе што више хране у свету, с обзиром да се стално повећава број људи. Напомињућу да се та технологија примењује и у другим областима живота, он је навео да је данас 85 одсто свих лекова у свету резултат ГМО организама.
Председник САНУ, Никола Хајдин рекао је да се ГМО као релативно нова технологија појавила 80-их година и од тада се промовише њена широка примена, а да "ми треба да сјединимо оно што је у складу са националним и друштвеним интересом".
Он је подсетио да је први Закон о ГМО у Србији донет 2001. године, а актуелни 2009. који забрањује и промет и производњу ГМО хране, те да је сада дошло време да се донесе нови, који треба да заузме нешто другачији став.
Скуп се бави темама као што су утицај ГМО на животну средину, ГМО у биљној производњи, гајење ГМО усева - процена и управљање, ГМО- коегзистенција са органском и конвеционалном производњом, ГМО у свету животиња, мониторинг и детекција ГМО, да ли човечанство има потреба за ГМО...
На скупу се нису појавили очекивани представници министарстава пољопривреде, енергетике, развоја и заштите животне средине.
Скриншот видео Тањуг
Министар просвете и науке, Томислав Јовановић, рекао је на отварању да "треба да заузмемо дефинитаван став о употеби ГМО у храни", додајући да је то веома важно за државну управу, којој закључци са скупа треба да послуже да их имплемантира у законске одредбе.
Јовановић сматра да су ГМО усеви настали као потреба да се произведе што више хране у свету, с обзиром да се стално повећава број људи. Напомињућу да се та технологија примењује и у другим областима живота, он је навео да је данас 85 одсто свих лекова у свету резултат ГМО организама.
Председник САНУ, Никола Хајдин рекао је да се ГМО као релативно нова технологија појавила 80-их година и од тада се промовише њена широка примена, а да "ми треба да сјединимо оно што је у складу са националним и друштвеним интересом".
Он је подсетио да је први Закон о ГМО у Србији донет 2001. године, а актуелни 2009. који забрањује и промет и производњу ГМО хране, те да је сада дошло време да се донесе нови, који треба да заузме нешто другачији став.
Скуп се бави темама као што су утицај ГМО на животну средину, ГМО у биљној производњи, гајење ГМО усева - процена и управљање, ГМО- коегзистенција са органском и конвеционалном производњом, ГМО у свету животиња, мониторинг и детекција ГМО, да ли човечанство има потреба за ГМО...
На скупу се нису појавили очекивани представници министарстава пољопривреде, енергетике, развоја и заштите животне средине.
Скриншот видео Тањуг
Нема коментара:
Постави коментар