Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца
Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у
време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога
арабског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју
закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога
брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован
Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време
једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима
Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том
игром, обећа
играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру.
играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру.
Ученици Јованови ноћу узеше тело свога учитеља и
чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа
на неко нечисто место. Шта је даље било с главом Јовановом може се
читати под 24. фебруаром. Али убрзо постиже Божја казна ову групу
злотвора. Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с војском на
Ирода и потуче га до ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског
Калигуле на прогонство најпре у Галију а по том у Шпанију. Као изгнанци
Ирод и Иродијада живеше у беди и понижењу, док се земља не отвори и не
прогута их. А Саломија погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт
светог Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29. августа
установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју подигоше
на гробу његовом у Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву
положене су и мошти ученика Јованових: Јелисеја и Авдије.
Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљејет свидјетељство Господње, Предтече, показалбосја, јеси воистину и пророков честњејшиј: јако и в струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја, благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, вземљушчаго грејх мира, и подајушчаго нам велију милост.
Тропар, глас 2.
Успомена
праведника слави се похвалама, а теби је, Претечо, довољно сведочанство
Господње да си, се заиста показао часнији и од пророка, јер си се
удостојио да у реци крстиш Онога кога си проповедао. Зато, пострадавши
за истину, радујући се, објавио си радосну вест онима који су у Аду, о
Богу који се јавио у телу и узео грех света и који нам дарује велику
милост.
#усековање, #usekovanje,
Нема коментара:
Постави коментар