Николић: Трибунал без правде, одмогао помирењу у региону

Помирење је један од суштинских елемената постконфликтног опоравка, а рад кривичних трибунала од кључног је значаја за тај процес, рекао генерални секретар УН Бан Ки Мун

Председник Србије Томислав Николић оштро је јуче на дебати у Уједињеним нацијама о улози међународних кривичних судова у процесу помирења критиковао Хашки трибунал. Он је оценио да тај суд није помогао, већ само одмогао помирењу у бившој Југославији. „Србија и ја спремни смо да не чекамо 70 година да бисмо се помирили са комшијама са којима смо некада живели у истој држави или са којима, мислим на Косово и Метохију, и данас живимо у једној земљи. Дубоко сам уверен да је Хашки трибунал одмогао када је тај процес у питању и да га је, вероватно, непотребно одложио на наредна поколења. Свакако га је, у великој мери, успорио и отежао”, указао је председник Србије, пренео је Танјуг.


По Николићевим речима, трибунал је изазвао код једног народа осећај да му је почињена неправда, а код другог тријумфализам. „Са становишта науке и етике, хашки процеси могу да се ставе у исту раван са процесима које је водила инквизиција, као и са париским и московским процесима. Поступци против Срба су мотивисани кажњавањем и одмаздом, а одмазда, нарочито у савременом праву, никада не може да буде оправдана као праведна. Хашки поступци су без правде и праведности”, истакао је председник Србије.

Говорећи као први од 50 представника држава који су пријављени за расправу, Николић је подсетио да је укупна висина казни до сада изречених Србима у том суду око 1.150 година, док су представници других народа за злочине над Србима осуђени на укупно 55 година.

Председник је подсетио да су хрватски генерали Маркач и Готовина ослобођени, а хрватске трупе протерале су преко 300.000 Срба из крајева које су вековима настањивали њихови преци. Више од 2.000 жртава из Братунца, Кравице и околних места у источној Босни у којима су деловале бошњачке снаге под командом Насера Орића чека да се макар неко од учинилаца казни.

Срби са Косова и Метохије организовано су киднаповани, а потом су им вађени органи који су продавани на црном тржишту. Историја не памти такве злочине. Хашки суд, уместо да их процесуира, уништио је доказе. „Стотине хиљада протераних, хиљаде убијених и киднапованих на Косову и Метохији нису били довољан разлог Хашком суду да команданте и припаднике такозване ослободилачке војске казни, него је, током поступка, Харадинају, што је случај без преседана, дозволио да се бави политиком. А дозволио му је, заправо, да уклања и застрашује сведоке”, додао је Николић.

По његовим речима, пресуде трибунала изазивају фрустрираност и депресију код Срба, а код Хрвата и Бошњака подстичу егзалтираност и тријумфализам. „Хашка суђења, чини се, углавном неће успети да досегну праву и потпуну истину, па ће и помирење бити наметнуто и неискрено. Не може се бити праведан према некима, а према другима не. Како објаснити да скоро нико, осим у једном случају у Босни и у једном случају на Косову, није био правноснажно осуђен за злочине над Србима”, истакао је Николић.

На дебати, коју данас на Ист риверу бојкотују Сједињене Државе, а нису присутни ни представници трибунала, Николић се посебно осврнуо на изостанак представника суда, примећујући: „Ако не поштују најдревније правно правило, ’Audiatur et altera pars’ (саслушајмо и другу страну), како да од њих очекујемо минимум права и правде?” „Хашки трибунал није испунио основни прокламовани циљ – помирење у региону и зато не може бити ни будућност међународне правде, већ само њена ружна прошлост. Корист од Хашког трибунала постоји само утолико што је сада потпуно јасно да је начин његовог оснивања, његов целокупни рад показао да се тако више никада не сме радити”, истакао је он.

Зарад подршке Међународном суду правде, као искључивој инстанци за спровођење међународне правде, Николић је у детаље описао шта је све Србија учинила сарађујући са Хагом и због жеље да допринесе прокламованим циљевима трибунала.

Трибуналу је Србија изручила 46 окривљених, међу којима и двојицу бивших председника, чланове владе, тројицу начелника Генералштаба своје војске и више полицијских и војних генерала, укључујући и директора обавештајне службе што је, каже Николић, незабележен случај у свету. Такође, додао је, Србија се „готово одрекла свог суверенитета” ослободивши више од 750 сведока чувања државне тајне. Истовремено, указао је: „Срби се као жртве у делатностима Хашког трибунала готово уопште не појављују... тек само у неколико случајева: Харадин Бала на Косову је за злочине над Србима осуђен и добио казну затвора од 13 година; Здравко Муцић девет година, Хазим Делић 18 и Есад Ланџо 15 година затвора”. „Ови подаци могли би сугерисати следећи закључак: међу учиниоцима ратних злочина на простору бивше Југославије скоро искључиво су Срби, а што је посебно интересантно, међу жртвама трагичних ратова, скоро да уопште нема Срба. Неко покушава да утемељи констатацију да је српска страна бестијално, оргијастички убијала и спроводила геноцид, док је друга седела скрштених руку и бавила се свакодневним пословима и хуманитарним радом”, нагласио је.

По Николићевим речима, „нису у том рату који нас је све уништио једни само гинули, а други само убијали” и „можда је све било увертира за отимање Косова и Метохије од Србије које је сада на делу, и у које је умешана организација најмодернијих и требало би да буде, најправеднијих земаља”. „Да, али и најмоћнијих, из чијих редова је правда побегла. Ако неки будући истраживач, будући историчар, само на основу броја оптужених и осуђених Срба, Хрвата и Муслимана буде закључивао о рату у БиХ, закључиће да су само Срби убијали Хрвате и Муслимане (Бошњаке), да скоро уопште није било убијених Срба, а да су ту и тамо Хрвати убијали Бошњаке, а скоро нимало Бошњаци Хрвате. Ово на врло упечатљив начин одсликава стање ствари када је у питању необјективност и пристрасност трибунала”, нагласио је.

Кад је реч о процесима, Николић се посебно осврнуо на недостатак равноправности две стране – тужилаштва и одбране – у којем је „тужилачка страна, у свим поступцима и у сваком смислу, била фаворизована на штету одбране окривљеног”, кад је реч о средствима, приступу медијима. Као пример најгрубље повреде људских права окривљених Николић је истакао случај Војислава Шешеља који, казао је, „проводи 11. годину у притвору, без преседана у светској историји, а да се не отпочиње са суђењем, јер тужилачка страна није била у стању да прибави доказе за своју унапред, дакле без доказа, сачињену оптужницу.”

Николић је, истовремено, апеловао на Трибунал и УН да осуђеницима дозволе служење казне у Србији.

Николић је рекао да Србија гарантује да Срби који су осуђени пред Хашким судом, ако им се дозволи да казне затвора издржавају у Србији, неће имати повлашћени третман и да је спремна да прихвати међународни надзор.

Отварајући дебату, на којој треба да наступе 82 земље са званичном изјавом. Јеремић је, према Бети, оценио да је за помирење изузетно важно да се злочини не негирају, али и да се не славе као национални тријумф.

Јеремић је нагласио да се две деценије од оснивања Хашког трибунала и 11 година од ступања на снагу Римског статута Међународног кривичног суда, сталног суда УН за ратне злочине, први пут одржава тематска дебата о међународном кривичном правосуђу. Председник Генералне скупштине УН, који је заказао ову дебату, оценио је да је реч о изузетно осетљивој теми јер расправе о међународном кривичном правосуђу често подразумевају и разматрање осетљивих питања, као што су суверенитет или непристрасност. „Али, чврсто верујем да у Генералној скупштини не сме да буде забрањених тема јер нема другог места на коме би земље чланице могле заједно и равноправно, искрено и отворено да размене мишљења”, додао је. Јеремић је казао да је најважније питање како међународни судови за ратне злочине могу допринети помирењу бивших непријатеља у постконфликтним и транзиционим друштвима. Помирење, навео је, „захтева да свака страна прихвати свој део одговорности јер се ван тог контекста међународни судови за ратне злочине лако могу претворити у инструмент освете или саучесништва у покушају да се припише колективна кривица.”

Генерални секретар УН Бан Ки Мун, који је потом говорио, рекао је да је помирење један од суштинских елемента постконфликтног опоравка, а да је рад кривичних трибунала од кључног значаја за тај процес. Бан Ки Мун је у седишту УН, према Танјугу, истакао да „подршка трибуналима и судовима значи поштовање, а не довођење у питање њихове независности, непристрасности и интегритета”, као и „спровођење њихових одлука”.„То такође значи заштитити трибунале од оних који желе да поткопају њихов рад из разлога који су везани више за политику него за правосуђе”, нагласио је Бан Ки Мун. По његовом мишљењу, све далекосежнији утицај међународног кривичног правосуђа је позитивна тенденција за човечанство, па је зато чврсто решен да обезбеди подршку која је трибуналима и судовима потребна да би успели, сада и у будућности.

Помирење је један од „најнеухватљивијих” услова посткризног опоравка, јер је понекад тешко знати када је друштво довољно сагледало узроке сукоба и решило проблеме који су из њих проистекли, оценио је генерални секретар и додао: „Али знамо једно: превише често, иако су борбе престале, па чак и после доста времена и напора, осећања још увек могу бити жива а тензије експлодирати и на најмању провокацију”.

Бан сматра да је спровођење међународног кривичног правосуђа најпозитивније дешавање у међународним односима протеклих генерација.

Б. Ч.
-------------------------------------
Председница Удружења Мајке Сребенице избачена из сале УН

ЊУЈОРК – Председница Удружења Мајке Сребренице Мунира Субашић изведена је данас из сале у којој се одржава јавна дебата о раду међународних кривичних судова, јер је током говора председника Србије Томислава Николића подигла транспарент на коме је писало „Република Српска, геноцидна”.

Она је скупу присуствовала у својству посматрача, на позив председника Генералне скупштине УН Вука Јеремића и није имала право да се обраћа.

Док је председник Србије Томислав Николић говорио, она је открила мајицу са натписом Сребреница и покушала да подигне транспарент на коме је писало „Република Српска, геноцидна”, али су јој тада пришли припадници обезбеђења УН и извели је из сале.
Субашић је после тога испраћена из зграде УН и није дозвољено да у њој борави.

Председник Србије током овог инцидента није прекидао говор.


Извор: Политика