Случај „Качавенда” тренутно је нарушио углед СПЦ. – Василије и даље владика, потписује посланице, каже социолог Мирко Ђорђевић
Да ли би Црква реаговала на случај „Качавенда” да није било толиког
притиска јавности и да ли би афера остала неоткривена? Због чега иначе
СПЦ споро реагује на догађаје који штете њеном угледу? Колико ће,
коначно, Василије Качавенда коштати Цркву и евентуално умањити њен углед
међу верницима и грађанима који је поштују као националну институцију?
– Мислим да треба све да се смири, да се људи не узнемирују више тиме и да је за вернике коначни суд Божји суд, док црквени и грађански судови треба да обављају своје послове – каже за „Политику” владика захумско-херцеговачки Григорије, указујући да ће углед Цркве тренутно бити нарушен због случаја „Качавенда”.
Владика Григорије, међутим, сматра да су ствари понекад болне, али да наша Црква уме да издржи јаке ударце и да после тога чини боље и народу и себи.
На наше питање да ли се на следећем редовном мајском сабору Светог архијерејског синода очекује расправа о евентуалном пензионисању владика Пахомија, Филарета и суспендованог епископа Константина, од којих су прва двојица била предмет расправа и на прошлогодишњем сабору црквених великодостојника, Григорије каже да „Црква има превише проблема да би решавала сада и то”.
– То Бог зна – ја не знам. Али, мислим да је довољно проблема и у народу и у Цркви – наглашава владика Григорије.
Верски аналитичари, попут Живице Туцића, сматрају да је разрешење владике Качавенде било неминовно.
– Његов приватни живот представља већ дуже време изазов за јавност, али и за вернике. Црква је још прошле године озбиљно схватила проблем, крајем године је објављено да се он повлачи. У међувремену се сазнало још тога што је захтевало да Црква хитно реагује. То треба похвалити, Сабор треба да потврди ове одлуке, не би требало да буде тешкоћа око тога – напомиње Туцић.
На наше питање да ли би Црква разрешила Василија Качавенду да није било толиког притиска јавности, Туцић напомиње да је јавност моћан фактор у свим демократским друштвима.
Коментаришући могућност да афера „Качавенда” пољуља углед Цркве, Туцић каже да на углед Цркве, као и других институција, утичу разни фактори а не само појединачни случајеви.
– Ако јавност оцени да је реакција СПЦ адекватна, онда институцији не штети на угледу већ може и да га побољша – сматра Туцић.
Зато, сматра он, на предстојећем мајском сабору треба подићи критеријуме за све службе у цркви, јер су пред Србијом велики изазови, домаћи и међународни.
– Или ће се земља подићи, или стагнирати, заостати, изоловати се.Допринос Цркве општој обнови и далековидости је потребан и пожељан – указује Туцић.
Према речима социолога Мирка Ђорђевића, добро је да је СПЦ коначно реаговала, али да је та реакција половична, јер се и даље о отвореним проблемима ћути.
– Качавенда је повучен са врха епархије, али је и даље остао владика. Он и даље потписује Ускршње и Божићне посланице. Затим, није предузета ниједна друга мера. Црква поседује подебео досије о Качавенди, има исказе сведока, списе предмета. Али, Црква практично и даље ћути – оцењује Ђорђевић, претпостављајући да ће неке ствари бити разрешене на мајском Сабору.
---------------------------------------------------------------------------------------
Најстрожа мера – удаљавање из Цркве
– Ако Синодска комисија утврди да су сумње у Качавенду оправдане и да треба покренути канонски поступак, онда ствар иде на Епархијски црквени суд. Том суду председава епископ бањалучки епископ Јефрем. Потом се може ићи и даље, све до највише инстанце, Високог духовног суда, којим председава сам патријарх. Ако га суд прогласи кривим, изричу се канонске санкције. Може уследити пензионисање или повлачење у манастир, до највеће санкције, одузимања владичанског звања. Најстрожа мера је удаљавање из Цркве – напомиње Мирко
Ђорђевић.
– Мислим да треба све да се смири, да се људи не узнемирују више тиме и да је за вернике коначни суд Божји суд, док црквени и грађански судови треба да обављају своје послове – каже за „Политику” владика захумско-херцеговачки Григорије, указујући да ће углед Цркве тренутно бити нарушен због случаја „Качавенда”.
Владика Григорије, међутим, сматра да су ствари понекад болне, али да наша Црква уме да издржи јаке ударце и да после тога чини боље и народу и себи.
На наше питање да ли се на следећем редовном мајском сабору Светог архијерејског синода очекује расправа о евентуалном пензионисању владика Пахомија, Филарета и суспендованог епископа Константина, од којих су прва двојица била предмет расправа и на прошлогодишњем сабору црквених великодостојника, Григорије каже да „Црква има превише проблема да би решавала сада и то”.
– То Бог зна – ја не знам. Али, мислим да је довољно проблема и у народу и у Цркви – наглашава владика Григорије.
Верски аналитичари, попут Живице Туцића, сматрају да је разрешење владике Качавенде било неминовно.
– Његов приватни живот представља већ дуже време изазов за јавност, али и за вернике. Црква је још прошле године озбиљно схватила проблем, крајем године је објављено да се он повлачи. У међувремену се сазнало још тога што је захтевало да Црква хитно реагује. То треба похвалити, Сабор треба да потврди ове одлуке, не би требало да буде тешкоћа око тога – напомиње Туцић.
На наше питање да ли би Црква разрешила Василија Качавенду да није било толиког притиска јавности, Туцић напомиње да је јавност моћан фактор у свим демократским друштвима.
Коментаришући могућност да афера „Качавенда” пољуља углед Цркве, Туцић каже да на углед Цркве, као и других институција, утичу разни фактори а не само појединачни случајеви.
– Ако јавност оцени да је реакција СПЦ адекватна, онда институцији не штети на угледу већ може и да га побољша – сматра Туцић.
Зато, сматра он, на предстојећем мајском сабору треба подићи критеријуме за све службе у цркви, јер су пред Србијом велики изазови, домаћи и међународни.
– Или ће се земља подићи, или стагнирати, заостати, изоловати се.Допринос Цркве општој обнови и далековидости је потребан и пожељан – указује Туцић.
Према речима социолога Мирка Ђорђевића, добро је да је СПЦ коначно реаговала, али да је та реакција половична, јер се и даље о отвореним проблемима ћути.
– Качавенда је повучен са врха епархије, али је и даље остао владика. Он и даље потписује Ускршње и Божићне посланице. Затим, није предузета ниједна друга мера. Црква поседује подебео досије о Качавенди, има исказе сведока, списе предмета. Али, Црква практично и даље ћути – оцењује Ђорђевић, претпостављајући да ће неке ствари бити разрешене на мајском Сабору.
---------------------------------------------------------------------------------------
Најстрожа мера – удаљавање из Цркве
– Ако Синодска комисија утврди да су сумње у Качавенду оправдане и да треба покренути канонски поступак, онда ствар иде на Епархијски црквени суд. Том суду председава епископ бањалучки епископ Јефрем. Потом се може ићи и даље, све до највише инстанце, Високог духовног суда, којим председава сам патријарх. Ако га суд прогласи кривим, изричу се канонске санкције. Може уследити пензионисање или повлачење у манастир, до највеће санкције, одузимања владичанског звања. Најстрожа мера је удаљавање из Цркве – напомиње Мирко
Ђорђевић.
објављено: 24.04.2013.
Извор: Политика
Нема коментара:
Постави коментар