О трговини органима треба да сведочи 400 особа

Има наговештаја да ће истрага довести до хапшења починилаца злочина над Србима, али велики проблем је заштита сведока у Србији и на Косову

Тим Џона Клинта Вилијамсона, шефа специјалног истражног тима Еулекса, као и четворица запослених у Тужилаштву за ратне злочине свакодневно већ неколико месеци истражују случај трговине људским органима на Косову.


Како „Политика” сазнаје, према проценама свих који раде на овом случају, истрага веома добро напредује и стеже се обруч око осумњичених.

„Има озбиљних наговештаја да би ова истрага могла да доведе до судског поступка у којем ће се кривцима судити за ове злочине”, тврде наши извори.

Један од највећих проблема за Вилијамсонов тим, али и за наше тужилаштво и даље је заштита сведока у Србији, али и на Косову. У истрази би требало да буде саслушано око 400 сведока, а до сада их је саслушано око 100. Заједно са специјалним истражним тимом Еулекса, у поступку су ангажована и двојица заменика тужиоца за ратне злочине, као и двојица стручних сарадника.

После јучерашње посете Вилијамсона Београду, рад на терену биће настављен у мају. Тим специјалног тужиоца има овлашћења и за саслушања на Косову, али и у Албанији.

„До завршетка истраге 2014. године никакве информације о саслушањима не можемо саопштити”, каже за наш лист један од истражитеља у овом предмету.

Амерички тужилац има задатак да расветли злочине над српским и другим цивилима после окончања сукоба на Косову, укључујући и оптужбе да је врх косовске власти учествовао у организованом вађењу органа од киднапованих људи ради продаје на црном тржишту.

Вилијамсонов тим формално ради у саставу Еулекса, а седиште тима је у Бриселу, на тајној локацији, са посебним системом веза и мерама безбедности.

Клинт Вилијамсон упознат је са изјавом заштићеног сведока српског тужилаштва који је навео да зна имена и презимена лекара који су учествовали у тим операцијама, као и вођа ОВК које су стајале иза тога. Ова тема често је помињана и у разговорима са главним тужиоцем Хашког трибунала Сержом Брамерцом.

У јавности се случај трговине органима често погрешно повезује са приштинском клиником „Медикус”. Вилијамсонов тим истражује наводе о узимању органа од киднапованих цивила током 1999. и 2000. године, док је случај „Медикус”, који је ушао у судску завршницу, много скоријег датума и бави се случајевима добровољне продаје органа, током 2008. године. Ипак, тим тужиоца Вилијамсона не искључује могућност да су исти људи укључени у оба случаја.

Док су у „жутој кући” у селу Бурељ на северу Албаније жртве биле отети цивили током ратних сукоба, на клиници „Медикус”, органи су одузимани од људи који су желели да их продају како би дошли до зараде. На Косову, тврде наши извори, слободно живе људи који би могли да буду саслушани и осумњичени у предмету „жута кућа”, као што је одавно учињено у случају „Медикус”.

 

Д. Чарнић

 

Извор: Политика