Са годишње конференције у САД послат сигнал владама у Европи да нема алтернативе даљој унитаризацији Европске уније
Европска економска криза била је главна тема разговора јубиларне,
шездесете конференције Билдерберг групе – неформалне организације
најутицајнијих политичара, економиста, научника и медијских магната
западног света – која се данас приводи крају, известили су светски
медији. Медији се позивају на незваничне изворе, јер званичних извештаја
нема.
Значај решавања „европског проблема” објашњавају чињеницом да је криза економије Старог континента бацила у засенак тему која се намеће у четворогодишњем циклусу – избор следећег председника Сједињених Америчких Држава.
Учесници тродневног састанка у предграђу Вашингтона Шантили сложили су се да је излазак из кризе могућ – без обзира на о(п)станак појединих чланица, Грчке или Шпаније, известио је британски „Гардијан” позивајући се на „тајног” извештача, учесника конференције. „Гардијан” тврди да је наглашена неопходност напредовања интеграционих процеса – уз нова, парцијална одрицања од националних (економско-политичких) суверенитета чланица.
Британски дневник добио је подршку од недељника „Економист” који се сматра светским гласилом присталица манчестерске школе класичног либерализма. Описујући еврозону као највећи пројект Билдерберг групе од оснивања, лист истиче да су „бестидно технократски” савети европским челницима били неопходни.
„Билдерберг група познаје формулу спаса”, констатовао је недељник да би се, у једном даху, позвао на изјаву италијанског премијера Марија Монтија, „Европа би убрзо могла да се нагоди око увођења (спасоносних) еврообвезница”.
Премијер Италије није поменуо могућност нагодбе око еврообвезница као шеф владе државе која је погођена кризом – већ као члан управног одбора Билдерберг групе, што даје други значај његовом оптимизму.
Уочи конференције Билдерберг групе, огласио се некадашњи шеф немачког Савеза индустријалаца (БДИ) Ханс Олаф Хенкел, један од најутицајнијих чланова Билдерберг групе.
Најављујући кандидатуру на изборима за Бундестаг 2013. године, Хенкел је истакао да се залаже за антиевро курс. Тиме је, међутим, долио уље на ватру присталица одржавања референдума чији повод није преиспитивање немачког опредељења, већ потврда досадашњег курса. Већинско „да” био би сигнал влади у Берлину, али и владама у Европи да даљој унитаризацији ЕУ нема алтернативе.
Покретање расправа о референдуму, истичу аналитичари, био би налог „тврдом језгру” Ангеле Меркел да мора бити спремна на уступке у економској политици, не би ли подстакла европске интеграције.
„Андреас Фоскуле, председник Уставног суда, сматра да нема законских препрека будућем уједињењу, а министар финансија Волфганг Шојбле би се најрадије одрекао националног суверенитета у корист европског уједињења. Шта чека Меркелова”, запитао се коментатор хамбуршког недељника „Цајт”.
Значај слоге владе и опозиције у Берлину потврђује позив Билдерберг групе Јиргину Тритину, утицајном члану Зелених и вођи парламентарне фракције те странке у Бундестагу – донедавном противнику идеја Билдерберга.
На „хитне консултације” позван је и аустријски канцелар Вернер Фајман. Позив је уследио у тренутку када европски политичари ломе копља око (увођења) више директне демократије – дакле спровођења референдума о виталним одлукама владе. У Аустрији је пред усвајањем закон о већој заступљености народног одлучивања (референдума), по угледу на Швајцарску.
Међутим, Аустријанци планирају увођење контролисаних референдума – уставни суд би од случаја до случаја одлучивао да ли се народна воља коси са Основним законом…
Имајући у виду да се минулих месеци смењују јавни наступи од Билдерберг групе подржаних политиколога у којима се Европљанима нуди доктрина да је политичка стабилност битнија од (неконтролисане) демократије, постаје јасно зашто је аустријски експеримент контролисане демократије побудио пажњу.
„Однос економских интереса глобалног капитала и политичке демократије подсећа на акцију и реакцију ајкулиног крстарења пучином: пераје сече таласе, а успенушани траг који оставља за собом јесте демократија политичког одлучивања”, тврде противници Билдерберга.
Милош Казимировић
Извор: Политика
Значај решавања „европског проблема” објашњавају чињеницом да је криза економије Старог континента бацила у засенак тему која се намеће у четворогодишњем циклусу – избор следећег председника Сједињених Америчких Држава.
Учесници тродневног састанка у предграђу Вашингтона Шантили сложили су се да је излазак из кризе могућ – без обзира на о(п)станак појединих чланица, Грчке или Шпаније, известио је британски „Гардијан” позивајући се на „тајног” извештача, учесника конференције. „Гардијан” тврди да је наглашена неопходност напредовања интеграционих процеса – уз нова, парцијална одрицања од националних (економско-политичких) суверенитета чланица.
Британски дневник добио је подршку од недељника „Економист” који се сматра светским гласилом присталица манчестерске школе класичног либерализма. Описујући еврозону као највећи пројект Билдерберг групе од оснивања, лист истиче да су „бестидно технократски” савети европским челницима били неопходни.
„Билдерберг група познаје формулу спаса”, констатовао је недељник да би се, у једном даху, позвао на изјаву италијанског премијера Марија Монтија, „Европа би убрзо могла да се нагоди око увођења (спасоносних) еврообвезница”.
Премијер Италије није поменуо могућност нагодбе око еврообвезница као шеф владе државе која је погођена кризом – већ као члан управног одбора Билдерберг групе, што даје други значај његовом оптимизму.
Уочи конференције Билдерберг групе, огласио се некадашњи шеф немачког Савеза индустријалаца (БДИ) Ханс Олаф Хенкел, један од најутицајнијих чланова Билдерберг групе.
Најављујући кандидатуру на изборима за Бундестаг 2013. године, Хенкел је истакао да се залаже за антиевро курс. Тиме је, међутим, долио уље на ватру присталица одржавања референдума чији повод није преиспитивање немачког опредељења, већ потврда досадашњег курса. Већинско „да” био би сигнал влади у Берлину, али и владама у Европи да даљој унитаризацији ЕУ нема алтернативе.
Покретање расправа о референдуму, истичу аналитичари, био би налог „тврдом језгру” Ангеле Меркел да мора бити спремна на уступке у економској политици, не би ли подстакла европске интеграције.
„Андреас Фоскуле, председник Уставног суда, сматра да нема законских препрека будућем уједињењу, а министар финансија Волфганг Шојбле би се најрадије одрекао националног суверенитета у корист европског уједињења. Шта чека Меркелова”, запитао се коментатор хамбуршког недељника „Цајт”.
Значај слоге владе и опозиције у Берлину потврђује позив Билдерберг групе Јиргину Тритину, утицајном члану Зелених и вођи парламентарне фракције те странке у Бундестагу – донедавном противнику идеја Билдерберга.
На „хитне консултације” позван је и аустријски канцелар Вернер Фајман. Позив је уследио у тренутку када европски политичари ломе копља око (увођења) више директне демократије – дакле спровођења референдума о виталним одлукама владе. У Аустрији је пред усвајањем закон о већој заступљености народног одлучивања (референдума), по угледу на Швајцарску.
Међутим, Аустријанци планирају увођење контролисаних референдума – уставни суд би од случаја до случаја одлучивао да ли се народна воља коси са Основним законом…
Имајући у виду да се минулих месеци смењују јавни наступи од Билдерберг групе подржаних политиколога у којима се Европљанима нуди доктрина да је политичка стабилност битнија од (неконтролисане) демократије, постаје јасно зашто је аустријски експеримент контролисане демократије побудио пажњу.
„Однос економских интереса глобалног капитала и политичке демократије подсећа на акцију и реакцију ајкулиног крстарења пучином: пераје сече таласе, а успенушани траг који оставља за собом јесте демократија политичког одлучивања”, тврде противници Билдерберга.
Милош Казимировић
Извор: Политика
Нема коментара:
Постави коментар