Najposećenija „galerija“ na svetu

Brojati ovce u gradu koji nikada ne spava. Deluje sasvim (ne)uobičajeno. Ipak brojanje ovaca bilo je dovoljno zanimljivo da zaokupi pažnju hiljade onih koji su se početkom marta prošle godine zatekli u srcu Njujorka. U to vreme na Tajms skveru bile su izložene skulpture dvadeset četiri ovce.


Reč je o radu „Brojanje ovaca“ koje potpisuje umetnik Kju Seok O (Ky Seok Oh). Ono se na tom mestu našlo zahvaljujući radu Tajms skver alijanse koja je od najposećenijeg trga sveta napravila jedinstveni umetnički prostor.

Početkom devedesetih veliki problem Tajms skvera predstavljalo je nepostojanje obezbeđenja i naravno smeće koje su prolaznici ostavljali za sobom. Zbog ta dva razloga 1992. godine osnovana je Tajms skver alijansa, neprofitna organizacija pokrenuta na inicijativu zaposlenih i vlasnika nekretnina na tom njujorškom trgu. Zaposlili su nekoliko stotina radnika obezbeđenja kao i čistača ulica, ne bi li svoje okruženje učinili lepšim kutkom za život.


Međutim, nakon izvesnog vremena, na ideju predsednika alijanse Tima Tompkinsa trg postaje umetnička celina sa najvećim brojem posetilaca na svetu.

„Godinama su umetnici dolazili na Tajms skver jer je on centralno mesto Njujorka. Ali, Tim je želeo da trg ima mnogo bogatiju kulturnu ponudu za sve one koji svakodnevno tuda prolaze ili su u Njujorku samo u prolazu“, priča za B92 umetnički producent Glen Vejs (Glenn Weiss), jedan od odgovornih za uvođenje umetnosti u javni prostor Tajms skvera.

Kako objašnjava, alijansa je na sebe prvo preuzela organizaciju dočeka Nove godine, želeći da koordinira celokupnim događajem kako bi prošao sa što manje neprijatnosti. „Kasnije je grad, kada je deo Brodveja pretvoren u pešačku zonu, potpisao alijansi potpuno upravljanje trgom. Međutim, to nije klasično upravljanje niti monopol“, dodaje Vejs.

„Mi samo pomažemo u organizovanju i sporovođenju projekata, nemamo pravo veta i ne želimo nikome da branimo da zauzme svoje parče Njujorka.“

Procedura je „jednostavna“. Jednom godišnje raspisuje se konkurs na kojem umetnici predstavljaju svoju ideju, ali i sav dosadašnji rad. Potom zaposleni u alijansi, uključujući i Vejsa, analiziraju prijave, uzimajući u obzir to šta od pristiglih radova može funkcionisati na trgu ali i šta su umetnici do tada radili. Deo radova koji prođe u dalji krug nađe se na svojevrsnoj panel diskusiji u kojoj učestvuju brojni stručnjaci, od saradnika iz Muzeja moderne umetnosti preko poznatih uličnih izvođača do vlasnika zgrada koje su na trgu. I u narednig godinu dana polovina tih radova nađe se na Tajms skveru.

„Ovde je reč o specifičnim okolnostima. Većina ljudi ne dolazi baš zbog toga da vidi vaš rad već je samo u prolazu. Zato umetnik mora da se potrudi da zaokupi pažnju posetioca i da ga uvuče u svoje delo. Imali smo mnogo radova, naročito skulptura koje u tome nisu uspele“, kaže Vejs.

Naravno, problem predstavlja i novac, jer alijansa dobija tek mali deo gradskog budžeta, dok veći deo finansiraju sami članovi i vlasnici prostora u zgradama na trgu.

„U početku je bilo teže njih uključiti u projekat. Ali, kada smo počeli da pravimo razne postavke, shvatili su koliki je značaj ovakvog pristupa umetnosti i koliko doprinosi značaju trga, time i značaju njihovih radnji, pa su polako počeli da se priključuju i ljudi iz radnji, iz okolnih zgrada. Veoma je važno da je zajednica uključena u ceo proces“, smatra Vejs.

Upravo zbog toga njegov omiljeni projekat je delo Pola Ramiresa Džonasa (Paul Ramirez Jonas) pod nazivom „Ključ grada“, zasnovan na simboličnoj predaji ključeva grada koja je u Njujorku važan događaj.

„Svako ko je bio zainteresovan, mogao je da dođe kod Pola na trg i dobije ključ grada kojim je mogao da otvori vrata brojnih malih galerija širom grada. Ideja je bila da bilo ko može da dobije ključ i da ga prosledi dalje pod parolom - Ovo je moj grad i predajem ti njegove ključeve.“

Priznaje da je bilo i mnogo projekata od kojih su morali da odustanu iz najrazličitijih razloga. „Pozovu vas jednog dana iz grada i kažu da hoće da organizuju nastup benda 'The Rolling Stones' i vi onda morate tome da se prilagodite. Projekat za kojim ja najviše žalim jeste celovečernji filmski festival. Želeo sam da na pet najvećih elektronskih bilborda organizujem projekcije filmova iz celog sveta koji bi se prikazivali cele noći. Ali za to nije bilo novca“ dodaje on, još uvek se nadajući da će Njujork negde sredinom leta dobiti jedan takav događaj, kada će ljudi moći u večernjim satima da dođu na trg i celu noć gledaju filmove.

Kao najuspešniji Vejs navodi projekat sa početka priče, zbog toga što su ljudi shvatili poentu brojanja ovaca u besanom gradu.

„Svi su želeli su da dodirnu ovce, da ih fotografišu... Pričali su o tome. Takva vrsta interakcije je uvek dobra, doprinosi činjenici da jedan trg oživi i dobije veći značaj gledano sa umetničke strane. To više nije samo betonsko mesto kojim ljudi prozuje, mesto sa kojeg vas bombarduju velike svetleće reklame. To je sada važno kulturno mesto u gradu, gde je umetnost svima dostupna.“

 Najveći projekat TS alijanse
U fizičkom smislu mislim da je to bilo bojenje ulica koje je osmislila Moli Dilvort (Molly Dilwort). Reč je o radu „Hladna voda, vrelo ostrvo“. Ulice su tokom vrelih letnjih dana bile prefarbane u najrazličitije nijanse plave a Meri je time hteli da rashladi svoje sugrađane. Jer, leti nije nimalo prijatno biti na trgu, a ovo ima odličan podsvesni efekat.

 

Izvor: B92