РЕЧ О НОВИМ БОГОХУЛНИЦИМА

 Да је страдање унутрашња природа и сама бит Цркве показује нам и наше време, које се у најширем смислу назива временом посткомунизма, транзиције, глобализације итд.

     Таман када смо помислили, да је Црква Христова изашла као победник из рата са црвеном аждајом тј. богоборним атеизмом и комунизмом, сведоци смо на жалост, да су на помолу нове борбе, које управо трају и да нашем распињању још нема краја. Кад ово кажемо мислимо, између осталог, и на континуиране медијске нападе на СПЦ и на њен идентитет, у којима се не штеди ништа што је свето, почевши од Имена Божијег, па до светитеља Цркве Христове, њене јерархије и верника.

   

      Богохулство и богохулништво није нова појава у животу Цркве, она је била позната још из времена Старог Завета и времена пророка Мојсија. Већ тада су поједини људи устајали да хуле на Бога и на Његов закон (3. Мојс. 24, 11). Такође се у време пророка Исаије и побожног цара Језекије помињу иноплеменици и хулитељи на Име Божије (Ис. 37,6), који су се иако хулећи, припремали да заузму свети град Јерусалим, али је на крају погибао праведно њих снашла.

    У Новом Завету се на много места помиње богохулство и хула на Бога и на Цркву. Оно је највише упућено на Господа нашег Исуса Христа тј. везује се за оне који нису могли да схвате Тајну Његове Божанске Личности, па су због тога хулили на Њега (Мт. 9,34). Сам Господ наш Исус Христос желећи да укаже на велики грех богохулништва говори да ће сваки грех људима бити опроштен, али да хула на Светога Духа неће бити опроштена никада (Мт. 3,29). А хула на Духа Светог, по тумачењу Светих Отаца, није ништа друго до хула на Истину тј. хула на самог Господа Исуса Христа и Цркву Његову, која је по речима Светог Апостола Павла Тело Христово (1. Кор. 12,27).

     Најновија богохулништва и хуле које из дана у дан слушамо по разним медијима показују да су живи синови оних који су убијали пророке (Мт. 23, 31). Изгледа само да се црвена аждаја богоборства распала на већи број мањих царстава и сила, али из којих говори исти дух првог клеветника Божијег и обмањивача људи (1. Мојс. 3,1), који се у Новом Завету назива оцем лажи (Јн. 8,44).

     Пред новим кривоклетницима и богохулницима нема заиста ништа свето, јер нико и ништа није поштеђено хуле њихове: нити је то Име Божије нити је то Црква Христова, која се у Светом Јеванђељу назива стубом и тврђавом истине (1. Тим. 3,15); нити наш свети Патријарх, којег је Бог подигао у ово време као велико светило, али га они руже не разумејући његову личност и његову мисију. Њихових хула нису поштеђени ни наши светитељи – од Светог Саве, па све до Светог Владике Николаја. Међутим, ни то им није доста. Њихово опадање и хула иде и на нашу свештену историју светосавску и светосимеоновску, светокосовску и светолазаревску, проглашавајући све оно што је свето и миломе Богу приступачно, митом и митологијом, а себе и своје хуле јединим мерилом и једином истином.

     У Светом Јеванђељу овакви се људи називају онима који долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви (Мт. 7,15). Њихово одело овчије је њихова лажна наука, лажна брига за човека и лажни хуманизам и демократија. Они своју праву природу откривају управо хулом на Бога, Који је Истина и на Цркву, као заједницу многобројних сведока те Истине.

     Неки од најновијих кривоклетника и богохулника су се изгледа специјалозовали за одређену област о којој ће да хуле, па је неко специјалиста за Цркву, неко за Њену историју, а опет неко други за Њене светитеље. Једни од њих демонску уметност проглашавају највишим изразом слободе, другима су пак, у борби са Црквом једино решење метеори, док трећи као јахачи апокалипсе и самозвани инквизитори хуле на све и на свакога, сматрајући да тиме Богу службу чине (Јн. 16,2).

     Новим богоборцима сметају чак и окупљања младих православних хришћана на богословским трибинама, као и било какво присутство Цркве  међу младима и у политичком животу нашег народа, јер је то простор који  су они сами узурпирали, представљајући се новим усрећитељима човечанства.

     Ми смо благодарни Господу и светитељима Цркве Његове Православне што се управо данас у наше време, које се назива и временом нове апостасије, Реч Божија и Свето Јеванђеље Христово шири све више у српском народу и то управо међу младима, који су гладни и жедни истинске духовне хране, Правде и Истине Божије, па зато и ходе путем Светог Саве и свих светитеља рода нашег, слушајући глас своје свете Цркве.

     За оне, који су по својој слободи изабрали да служе другом господару (Мт. 6,24), те хуле на Име Божије и Цркву Његову не преостаје нам ништа друго него да се молимо Богу да им опрости безумље њихово, јер сигурно не знају шта чине (Лк. 23,34).

     У Светом Писму се каже: Господ је близу и не часи и долази да суди свету (Откр. 22, 12). Дај Боже, да се ми у том тренутку Суда Божијег, на којем смо свакодневно, нађемо са онима који су са десне стране, како би чули речи живота: Уђите благословени Оца Мојега у Цраство које вам је припремљено од постања света. (Мт. 25, 34), а не дао Бог да икада чујемо речи које ће чути непријатељи и противници Божији, богоубице и човекоубице, богохулници и ружитељи закона Божијег од искони: Идите од Мене, ја вас не познајем (Мт. 25, 41), јер ће тамо бити плач и шкргут зуба (Мт. 24,51).

                                                                         + Епископ далматински
 
                                                                           Ф О Т И Ј Е


Извор: Епархија даламатинска