Хајка на ватиканске „вране“

Кардинал Бертоне и папа Бенедикт: афера се шири Фото Ројтерс

Над закулисним догађањима по Ватикану надвија се једна недавна изјава поглавара Римокатоличке цркве: „Олуја је уздрмала Божју кућу, али кућа опстаје на литици”.


Олуја о којој говори папа Бенедикт Шеснаести не само да повија ватиканска стабла, већ омогућава да плодове кљуцају „вране“, како Италијани називају „кртице“ које тајно поткопавају.

Реч је о афери афере „Ватиликс”, цурењу докумената из најближег папиног окружења које је бацила светло на многе ватиканске тајне, укључујући проблеме са порезом који плаћа црква, финансирања католичких организација, скандале везане за сексуално злостављање деце и преговоре с тврдокорним традиционалистичким побуњеницима.

Недељу дана после хапшења папиног личног батлера Паола Габријела, осумњиченог за одавање државних тајни и прослеђивања поверљивих докумената у јавност, све је више индиција да је случај такозване велеиздаје у Ватикану у суштини само детаљ у беспоштедној борби за (пре)власт у ватиканској администрацији – Курији.

Доказни материјал пронађен у стану Габријела – копије поверљивих докумената курије, апарати за копирање и минијатурне камере – несумњиво указују на умешаност папиног батлера.

Позивајући се на изворе у Ватикану, римска „Република” међутим тврди да је круг „завереника” далеко шири, а циљ им је смена кардинала Тарчизија Бертона, државног секретара и заменика у влади Курије.

Критичари Бертону пребацују да је злоупотребио писмо папе Јована Павла Другог „Novo milenio ineunte” из 2001. у коме је наглашавао неопходност спровођења даљих реформи: „Што се тиче реформи Римске курије... има још много тога да се уради”.

Процењујући да Бертоне није „на висини задатка”, критичари тврде да се служи превазиђеном тактиком из прохујалих епоха: прећуткивањем и улепшавањем по Католичку цркву неугодних чињеница, и да покушава да очува недодирљивост црквене организације.

Они указују да су од пролећа 2006. спровођене реформе на уштрб самосталног одлучивања курије, а при том су иновације редовно проглашаване „привременим”, што је до тада било непознато у политичкој пракси Ватикана.

Бертоне се не устручава да „елиминише” неистомишљенике, истиче милански „Коријере дела сера”. Као примери наводе се случајеви напрасно смењеног шефа ватиканске банке Етора Готија Тедескија и донедавног шефа Гувернатората, извршног шефа ватиканске владе Карла Марије Вигана.

На Бертонов захтев Вигано је „отпуштен на високи положај”. Именован је за нунција у САД.
Еторе Готи Тедески, председник Института за религиозна дела, једне од најмистериознијих финансијских установа света, отпуштен је после низа финансијских скандала иако је 2009. доведен из шпанске банке Сантандер како би „очистио“ ову црквену финансијску институцију.

Званично образложење је гласило: „Није успео да осветла образ банке“. Познаваоци прилика сумњају да је Тедески можда био сувише ревностан у „чишћењу“, али и да је и сам био умешан у аферу откривања ватиканских тајни.

Аналитичари истичу да управо смена Вигана упућује на покушај папе Рацингера да сведе овлашћења садашњих седам кардинала курије на ниво пре 1988, под плаштом спровођења реформи које је зацртао његов претходник.

Апостолским уставом „Пастор бонус” из 1988. Јован Павле Други је дао Курији данашњи облик. Влада црквене државе је у рукама папине комисије коју образују седам кардинала. Њиховa главнa овлашћења су вођење буџетска политике, а извршном шефу, генералном секретару Гувернатората потчињена је унутрашња управа.

Све одлуке ватиканске владе, засад, зависе од благонаклоности кардинала Тарчизија Бертона.
Ко су ватиканске „вране”? Језуитски иследници усредсређују истрагу на двадесет „врана” и чету помагача – њихових помоћника.

Листови „Република” „Месађеро” и „Коријере дела сера” процењују већ да су најмање четири од седам кардинала у влади – црне птице.

М. Казимировић

објављено: 30.05.2012

 

 Извор: Политика