Село Пркоси у Општини Бос.Петровац примјер је снаге сложених слоге и
љубави његових прогнаних житеља. Ово изнад свега прелијепо и романтично
мјесто познато је из бурне историје наших устанака и борби против
турака, усташа и њемаца. На жалост у задњем рату оно је потпуно
уништено, спаљено и девастирано. До сада је веома мали број кућа
обновљен, али је село још без струје и телефона, без путева и асфалта.
Али, зато има оно што је јаче од свега тога а то је слога, љубав и
одлучност да на Пркосима обнове своју цркву, а полако, ако Бог да, и
само село. У томе их снажно подржава њихов владика преосвећени г.
Хризостом који са њима ево већ низ година дијели и њихове туге, али и
њихове радости и подвиге.
Село има двије цркве:стару која је давно остављена и запостављена иако гробови свештеника Зорић Николе и Ђорђа и два њихова надгробна споменика свједоче да је брежуљак на ком је подигнута свето мјесто. До ње је водио и данас свим пркошчанима познати ''попов пут''- пут којим су свакодневно свештеници Зорићи од своје куће до цркве одлазили на молитву и истим се враћали, те новија црква Успенија Пресвете Богородице подигнута у сред поља. И једна и друга пострадале су од усташа 1941. године с тим што су усташе (1941.г.) натјерале мјештане да сами запале своју цркву. Одмах послије рата (1945/46) исти ти мјештани који су натјерани да запале своју цркву дошли су у Обласни комитет и тражили да обнове своју цркву. И обновили су је како су тада могли и умјели. Засигурно да је то била прва послије другог свјетског рата обновљена црква на овим просторима па и шире. То је веома битно истаћи и нагласити јер се у гесту ових горостаса крила снага сложене слоге и љубави!
Исто се дешава и у наше вријеме. Сложни и сједињени љубављу према својој цркви и свом родном завичају пркошчани су се окупили 19. и 20. маја о.г. да, као и претходних акција, овог пута окрче простор око своје цркве, да ограде не само цркву већ и повелику црквену порту. 29 људи предвођена добрим организатором г. Обрадовић Бранком (Маном) ударнички је радило читава два дана. И урадили су уистину велико и историјско дјело.
Због те њихове већ свима показане слоге и љубави, али и одлучности да свом селу поврате првобитну славу и достојанство Бог их је, прије свега, наградио лијепим и за рад пријатним временом. Друго, ненајављено у обилазак Пркоса дошао је њихов владика преосвећени г. Хризостом. А врхунац благослова божијег било је то да су иконописци Перо Боснић и Никола Перковић донијели нове иконе и исте инсталирали на нови иконостас у цркви (20. маја о.г.) Било је то уистину изненађујуће и величанствено. Управо су сами пркошчани унијели сваку икону у своју цркву и тиме примили велики благослов божији. Ако Бог да ова још у обнови црква биће освећена троносањем у Недјељу 29. јула о.г. У току су дакле припреме за овај свети и величанствени чин.
Богољуб-Р.
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
Село има двије цркве:стару која је давно остављена и запостављена иако гробови свештеника Зорић Николе и Ђорђа и два њихова надгробна споменика свједоче да је брежуљак на ком је подигнута свето мјесто. До ње је водио и данас свим пркошчанима познати ''попов пут''- пут којим су свакодневно свештеници Зорићи од своје куће до цркве одлазили на молитву и истим се враћали, те новија црква Успенија Пресвете Богородице подигнута у сред поља. И једна и друга пострадале су од усташа 1941. године с тим што су усташе (1941.г.) натјерале мјештане да сами запале своју цркву. Одмах послије рата (1945/46) исти ти мјештани који су натјерани да запале своју цркву дошли су у Обласни комитет и тражили да обнове своју цркву. И обновили су је како су тада могли и умјели. Засигурно да је то била прва послије другог свјетског рата обновљена црква на овим просторима па и шире. То је веома битно истаћи и нагласити јер се у гесту ових горостаса крила снага сложене слоге и љубави!
Исто се дешава и у наше вријеме. Сложни и сједињени љубављу према својој цркви и свом родном завичају пркошчани су се окупили 19. и 20. маја о.г. да, као и претходних акција, овог пута окрче простор око своје цркве, да ограде не само цркву већ и повелику црквену порту. 29 људи предвођена добрим организатором г. Обрадовић Бранком (Маном) ударнички је радило читава два дана. И урадили су уистину велико и историјско дјело.
Због те њихове већ свима показане слоге и љубави, али и одлучности да свом селу поврате првобитну славу и достојанство Бог их је, прије свега, наградио лијепим и за рад пријатним временом. Друго, ненајављено у обилазак Пркоса дошао је њихов владика преосвећени г. Хризостом. А врхунац благослова божијег било је то да су иконописци Перо Боснић и Никола Перковић донијели нове иконе и исте инсталирали на нови иконостас у цркви (20. маја о.г.) Било је то уистину изненађујуће и величанствено. Управо су сами пркошчани унијели сваку икону у своју цркву и тиме примили велики благослов божији. Ако Бог да ова још у обнови црква биће освећена троносањем у Недјељу 29. јула о.г. У току су дакле припреме за овај свети и величанствени чин.
Богољуб-Р.
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
Леп доказ да САМО СЛОГА СРБИНА СПАШАВА.
ОдговориИзбришиДок сам читала пост заискрише ми сузе...
Благословени нека сте Пркосичани и вазда среће имали...:)