11111111111111

Претражи овај блог

среда, 30. мај 2012.

Владика Иринеј посетио избегле и расељене породице у Београду

 Током свог боравка у Србији, Преосвећени Владика Иринеј посетио је новоизграђену зграду за социјално становање у заштићеним условима у Великом Мокром Лугу у београдској општини Звездара. Једанаест избеглих и девет интерно расељених породица, које су до недавно живеле у колективним центрима у Београду, 20. априла 2012. године уселиле су се у станове у Великом Мокром Лугу.

На иницијативу Фондације „Ана и Владе Дивац“, а у сарадњи са УНХЦР-ом спроводи се пројекат изградње станова за социјално становање у Граду Београду. Град Београд је дао пуну подршку пројекту и донирао земљиште са комплетном инфраструктуром за четири зграде за социјално становање у заштићеним условима.


Изградњу прве зграда је подржала америчка влада, а средства за другу и трећу зграду су обезбеђена од ИПА фондова Европске Уније. Прва зграда је усељена, изградња друге и треће зграде је у току, а Фондација „Ана и Владе Дивац“ активно прикупља средства за изградњу четврте зграде кроз своју кампању „Да сви помогнемо“. Изградњом четири зграде за социјално становање у заштићеним условима трајно се решава стамбено питање 100 избеглих и расељених породица из колективних центара у Београду.

Кампањи „Да сви помогнемо“, поред бројних компанија и дијаспоре у Америци и Канади, придружила се и наша дијаспора у Аустралији и Новом Зеланду. Током посете Ане и Владе Дивац Аустралији и Новом Зеланду у фебруару 2012. године прикупљено је 161.100 аустралијских долара за изградњу четврте зграде за социјално становање у заштићеним условима у Београду. Митрополија аутралијско-новозеландска и Епископ Иринеј су били домаћини и побринули се за организацију донаторских окупљања током посете Аустралији и Новом Зеланду.

Епископ Иринеј је приликом посете новоусељеној згради за социјално становање у заштићеним условима у Великом Мокром Лугу посетио и породицу Лазић, расељену са Косова и Метохије. Лазићи су млада породица са четворо деце која је од 1999. године била смештена у Колективном центру у Земуну. После тринаест година живота у тешким условима у Колективном центру Лазићи су 20. априла ове године постали корисници двособног комфорног стана у згради Социјалног становања у заштићеним условима. Породица Лазић је изгубила сву своју имовину у Призрену на Косову и Метохији, и једини извор прихода им је додатак у износу од 8.400 динара који прима Лидија на основу запослења које је имала у Призрену као фармацеутски техничар. Њен супруг није имао запослење у државном предузећу, па није ни остварио право по том основу. Деца Марко, Никола, Анастасија и Катарина су ученици.



Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска, www.fondacijadivac.org

Нема коментара:

Постави коментар