Немачка одустаје од политике штедње

Ангела Меркел одложила ратификацију Фискалног пакта у Бундестагу и најавила нови договор ЕУ о инвестицијама зарад оживљавања привреде

Ангела Меркел

Дани такозваног Фискалног пакта о буџетској дисциплини и политике ригорозне штедње коју је Немачка делом наметнула Европи одбројани су пре него што је пакт ступио на снагу, произлази извештаја и коментара светских медија. Уз очекиване промене привредно-политичког курса у Француској које је најавио новоизабрани председник Франсоа Оланд, и уз иницијативу председника Европског савета Хермана ван Ромпаја, јуче се за модификацију споразума заложила и најљућа присталица штедње по цену рецесије – немачка канцеларка Ангела Меркел.
„Стратегија смањења државног задуживања (штедња) почива на два стуба, а то су привредни раст и запошљавање”, истакла је Меркелова у саопштењу владе, поводом јучерашње одлуке њене коалиције да одложи ратификацију Фискалног пакта у Бундестагу.


 Потез канцеларке, представљен као „пример флексибилности одговорне владе једне европске државе”, није био неочекиван. Премда је Меркелова у јавности покушала да прикаже да је овај потез подстакнут променом курса зарад остварења дугорочних циљева, реч је о потпуном заокрету Берлина који не доводи у питање само верификацију Фискалног пакта, већ и споразум чланица еврозоне о још ригорознијој штедњи који је требало да ступи на снагу првог јула ове године.

„Меркелова се у ’пет до дванаест’ повиновала захтевима социјално одговорних странака у Бундестагу”, изјавио је шеф социјалдемократске посланичке групе Франк Валтер Штајнмајер, задовољно истичући да је промене политичког курса владајуће коалиције изнудила опозиција – заборављајући да је пре два дана, и сам изненађен, стављен пред свршен чин од посланика којима је шефовао.

Заокрету Меркелове претходиле су одлуке посланика социјалдемократа и Зелених да гласају против ратификације Фискалног пакта на седници Бундестага, заказаној за 25. мај. Без опозиције, ратификација не би била могућа, с обзиром на то да устав прописује усвајање двотрећинском већином посланичких гласова.

Драматични развој ситуације у редовима посланика у Бундестагу не разликује се од расправа које се воде широм Европе. Социјалдемократски канцелар Аустрије Вернер Фајман одлучио је прошлог уторка да преиспита могућности одлагања ратификације Фискалног пакта у аустријском парламенту, пошто су дванаест кључних посланика његове странке најавили да ће гласати против усвајања – ако би се још пет посланика придружило „дванаесторици одметника”, до ратификације не би дошло, а тиме би били створени предуслови за изгласавање (не)поверења влади и за расписивање превремених избора.

У холандском парламенту ишчекују се избори и нова влада, али је расположење превагнуло у корист (пре)оријентације курса, упркос усвојеним мерама штедње од стране прелазне владе. Ново гесло одговара компромису који неуморно цитирају европски политичари „и штедња и нове инвестиције”.

Појединачни потези европских влада, у складу са развојем ситуације у својим парламентима представљају, наравно, показатеље будућег развоја континенталне економске оријентације. Састанци и самити, од прекјучерашњег сусрета Хермана ван Ромпаја и Франсоа Оланда, преко самита група Г-8 и Г-20, све до ванредног самита шефова држава и влада ЕУ, јасније ће показати шта Европи непосредно предстоји.

Дугорочно, међутим, неће моћи да се заобиђе принципијелна одлука, којој ће се опцији приклонити Европа: хоће ли своје привредно-политичке пуномоћи предати у руке будуће централне европске привредне владе (зарад очувања привредног и политичког суверенитета континенталне заједнице), или ће инсистирати на очувању националне економске независности, уз очување инструмената за вођење аутономне фискалне политике.

Реч је о дијаметрално различитим представама садашњих савезника у процесу сучељавања са присталицама политике опште државне штедње, по цену беспослице и рецесије – о лидерима европске групације Билдерберг групе, са једне, и идеолога странака европске грађанске левице, са друге стране.

Први теже консолидацији привредног раста у Европи и узајамној помоћи чланица ЕУ, сматрајући је прелазном фазом ка економском уједињењу Европе. Други сматрају да је свака привилегија Брисела шамар у лице економској независности држава. У том смислу указује се и на кључни фактор (не)прихватања одредаба Фискалног пакта – на право вета Брисела којим може да анулира економске мере појединачних влада држава чланица ЕУ.

 

Милош Казимировић

објављено: 11.05.2012.

 

 

 

Извор: Политика