18. Мај

1. Свети мученици Теодот и седам девојака мученица, Текуса, Александра, Клавдија, Фаина, Ефрасија, Матрона, и Јулија. Теодот беше ожењен и беше крчмар у Анкири за времена цара Диоклецијана. Иако беше ожењен, живљаше по речи апостоловој: "Одсада и они који имају жене да буду као да их немају" (1. Кор 7, 29). А крчму држаше, да би могао не посумњано што боље помагати хришћане. Његова крчма би склониште гоњеним верним. Тајно шиљаше Теодот помоћ разбегнутим хришћанима по планинама, и тајно прикупљаше тела погинулих и сахрањиваше. У то време беху изведене на суд и мучене за Христа седам девојака, беху мучене, поругане, и најзад утопљене у језеру. Једна од њих, света Текуса, јави се на сну Теодоту и рече му да извади тела њихова из језера и сахрани. По тамној ноћи пође Теодот са једним другом да испуни вољу мученице, и, вођен од ангела Божјих, успе те нађе свих седам тела и сахрани. Но тај друг издаде га судији, и судија га стави на муке тешке. Но све муке трпљаше Теодот као да беше у туђем телу имајући сав свој ум удубљен у Господа. Када му мучитељ све тело претвори у ране, и зубе му камењем раздроби, нареди да се мачем посече. Када би изведен на губилиште, многи хришћани плакаху за њим, а свети Теодот им говораше: "Не плачите, браћо, за мном него прославите Господа нашег Исуса Христа, који ми поможе свршити подвиг и душмана победити". - Рекавши то, положи своју главу на пањ под мач, и би посечен 303. године. Свештеник неки чесно сахрани тело мучениково на једну узвишицу изван града. На томе месту доцније би подигнут храм у име светог Теодота. (в. 7. јун).

2. Свети мученици Петар, Дионисије, Андреј, Павле и Христина. Петар - диван младић, Дионисије - муж угледни, Андреј и Павле - војници, и Христина - шеснаестогодишња девица, сви исповедише храбро Христа Господа и поднеше муке и смрт за име Његово. Неки Никомах, који с њима би мучен, одрече се Христа усред мука, и наједном сиђе с ума, па као бесан гризаше своје тело и бацаше пену на уста докле не издахну. То је било 250. године.

3. Свети мученици Ираклије, Павлин, Венедим. Беху Атињани. Пострадаше за веру у време Декијево. За име Христово беху сажежени у пећи огњеној.

Анкире на зеленом брегу, Ту дружина гоњених хришћана С благословом објед обједаше. Што је сунце међ звездаш сјајним To Теодот у дружини бјеше, A до њега презвитер Фронтоне. Па Теодот бесједи Фронтону: Ово мјесто приличи за цркву Над моштима чесних мученика! Теодоту Фронтон одговара: Постарај се ти предивни муже, Добави нам мошти мученика, Цркву ћемо лако сазидати, мјесто ово црквом украсити. Осмјехну се Теодот предивни, Прстен скида са деснице руке, Па га даје чесноме Фронтону, Оваку му ријеч говорећи: — Ријеч ти часна, a прстен ти залог, Мошти ћу ти скоро добавити И на ово мјесто положити! To Теодот проричући рече. Проричући своје страданије. И за Христа своје мучеништво, Како рече онако се стече. Мошти су му туне положене. И над њима црква саграђена. Диван спомен бесмртне побједе Крај Анкире на зеленом брегу.

РАСУЂИВАЊЕ

Скривати врлину своју и подвиг свој био је обичај подвижника и подвижница не само првих времена Хришћанства него и кроз све векове до наших дана. Евдокија, жена славнога кнеза Димитрија Донскога, ослободиоца Русије од Татара, остане удовом 1389. године, и то још доста млада. Сва прожета благочешћем ова кнегиња зидала је храмове, делила милостињу, тајно изнуравала своје тело постом и бдењем. До тела је носила железне ланце. Међутим пред светом се вазда јављала насмејана, одевена у раскош, окићена бисером. Свет је свашта говорио o њој; почели су се проносити гласови o њеном неморалном животу. To дочују и њени синови; па увређени и озлојеђени кажу мајци отворено шта се говори o њој. Мајка отвори своју раскошну хаљину, и деца са ужасом великим видеше њено тело, сасвим сухо и усахло, утегнуто ланцима железним.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на мученике и то: 1. како им Дух Свети пружа утеху у страдањима, 2. како понекад, према Своме произвољењу, чини њихова тела несагоривим.

БЕСЕДА

о сведочењу Духа Божјег Дух истине, који од оца исходи, он ће свједочити за мене (Јов. 75, 26) Бог Син шаље у свет Бога Духа Светога да сведочи о Њему до краја времена. Он ће свједочити за мене. Како ће сведочити Бог Дух о Богу Сину? Сведочиће на многе начине као: привлачиће људске душе Цркви Христовој; отварајући им смисао Светога Писма; доводећи им на памет заповести Христове; дајући речима Христовим топлину, свежину. силу и милину; обраћајући покајане грешнике у праведнике, испуњујући сва обећања и пророчанства Христова на људима, на народима и на Цркви Божјој; утврђујући Цркву Христову и држећи је чврсту против свих бура времена и свих злоба адских и људских кроз векове и векове. Дух који дејствује на ове и на многе друге сличне начине, јесте Дух Божји, Дух истине, благи. животворни, свесилни. Ниједна реч Христова не противи се Духу Божјем, нити се Дух Божји противи иједној речи Христовој. Зато кад Дух Божји благоизволи ући у срце човеково, Он бива живим и нелажним сведоком свега што Христос рече и учини. И човек онда верује радосно и непоколебљиво. Јер како да не верује највећем и најтрајнијем Очевицу и Саучаснику свих речи, свих чудеса и свих дела Христових? Зато, браћо моја, молимо се пре свега и изнад свега, да овај Очевидац и Саучасник. Дух Свети и Свесилни, усели се у срца наша, да би вера наша постала жива, непоколебљива и радостотворна. О Боже Душе Свети, Душе истине, приђи и усели се у нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.