Ледени талас: Евакуација и помоћ завејанима

БЕОГРАД – Снег је у већем делу Србије током дана престао да пада, у уторак је најављено хладно време, са ветром, мразом и маглом - али без падавина, главни путни правци су проходни, снабдевање струјом и намирницама редовно, а настављена је евакуација завејаних грађана и допремање помоћи угроженима.

У Србији је услед снежних падавина и хладног времена умрло 20 особа, за две се још трага, а до данас је спасено 239 људи.

Tрага се за особом која је раније нестала на подручју Медвеђе и за особом која је јуче нестала услед снежне лавине на територији Перућца код Бајине Баште. Полицијска управа Ужице саопштила је да је под лавином која се обрушила јуче на путу Перућац-Растиште који води поред језера Перућац остао затрпан Момчило Н. (37) из Растишта.

Tакође, на Косову и Метохији, у снежној лавини у месту Рестелица, у општини Драгаш, страдала је скоро цела породица Река - од 11 чланова десеторо је погинуло, од којих је девет пронађено, а за телом младића Селдина Реке се још трага.
Главни путни правци у Србији су јутрос проходни, али у појединим деловима саобраћај је успорен због влажних коловоза, а у току је и чишћење снега који је поново нападао на већ очишћене путеве.

Путари су успоставили саобраћај на путу (М-25.1) Хидроелектрана Ђердап - Доњи Милановац, који је био у прекиду због обрушавања снежне лаве код 28. Километра.

Путеви Србије апелују на све учеснике у саобраћају да посебно буду опрезни, користе зимске гуме и прилагоде брзину кретања возила условима на путу.

Ових дана тешко је бити и пешак у Србији. Само у Београду, Хитна помоћ је до 13 часова обавила 71 интервенцију, од тога 23 на јавном месту, а у Хитној кажу да су у том периоду били учесталији падови људи на улици.

Потрошња електричне енергије током јучерашњег дана у односу на суботу смањена је за 4,5 милиона киловат-сати, а у ЕПС-у оцењују да су и грађани, после бројних апела, почели домаћински да брину о томе да се електрична енергија користи само за реалне потребе.

Србија је успела да обезбеди додатне количине електричне енергије из Македоније, али и даље је неопходно да грађани више штеде струју, рекао је данас државни секретар за енергетику Душан Мракић. "Потребно је да уштедимо додатних три до четири одсто", рекао је Мракић и истакао да досадашње уштеде струје од пет одсто нису довољне, и да грађани треба да се придржавају препорука за већу штедњу струје.

"Сви потрошачи у Србији јутрос у седам часова имали су електричну енергију, а наше екипе су даноноћно на терену и на сваки квар реаговаће у најкраћем року", рекао је помоћник генералног директора ЕПС-а за технички систем и председник Штаба за праћење електроенергетске ситуације у условима проглашене ванредне ситуације Зоран Манасијевић.

Посебан проблем представља допремање угља и мазута. Ниске температуре и велике количине снега који данима пада знатно успоравају превоз угља возовима из колубарских рудника до обреновачких електрана. Ипак, упркос тешкоћама, из Рударског басена „Колубара“ у Tермоелектране „Никола Tесла“ јуче је стигао 31 воз са угљем, а данас се очекује и већи број.

Прехрамбена индустрија и у овој ванредној ситуацији задовољава све потребе становништва, а снадевање трговина животним намирницама је стабилно и одвија се без проблема, изјавио је министар пољопривреде и трговине Душан Петровић.

Он је истакао и да за становништво које због временских неприлика не може да се снабдева на редован начин, Републичка дирекција за робне резерве има начин како да им допреми потребне намирнице: "Нема места за било какву панику...све је под контролом, Робне резерве реагују на захтеве свих општина који су легитимни." Tа процедура обавља се преко Штаба за ванредне ситуације.

Морнарима на ледом окованим пловилима на Дунаву код Смедерева, током дана би требало да буде допремљена храна хеликоптером. Укупно је 13 морнара одсечено од обале.

Због елементарних непогода, Управа за шуме привремено је обуставила лов заштићених врста дивљачи у Србији. Наиме, Закон о дивљачи и ловству прописује да је забрањено ловити ловостајем заштићену дивљач ако је угрожена пожаром, поплавом, снежним наносима, поледицом и другим елементарним непогодама.

У подне, у Србији је најхладније било на Златибору и на Црном Врху где је измерено минус 13 степени.
Ако је за утеху, преглед временских прилика у Србији од средине прошлог века показује да ово ипак није најхладнија зима икад. У Новом Саду најнижа измерена температура - минус 30,7 степени забележена је 24. јануара 1963, а 9. Фебруара ове године, у раним јутарњим часовима је била минус 28,7 степени. Најнижа температура досад у Србији, минус 39, измерена је 2006. године у Карајукића Бунарима, малој метеоролошкој станици на Пештеру, у општини Сјеница.

Највећа висина снежног покривача, 213 сантиметара, забележена је 1984. године у Митровцу на Tари, а на Копаонику исте године 198 сантиметара. Ове године, у зимским туристичким центрима висина снега креће се од 90 до 135 центиметара.

Рекордна хладноћа у другим деловима Србије била је Фебруара 1956. када је у Вршцу измерено минус 31,3, док је 1929. године у Великом Градишту било минус 30,6 у Крагујевцу минус 30,7, а у Београду минус 25,5 степени.

У Србији ће сутра јутро бити веома хладно са умереним и јаким мразем и маглом местимично, највиша дневна температура износиће од -7 до -3 степена, али у већини места неће бити падавина. Јутарња температура износиће од -16 до -10. Ветар слаб, углавном северозападни.

Извор: Танјуг