11111111111111

Претражи овај блог

субота, 3. јун 2017.

Заупокојена Литургија у цркви Светог Саве

У молитвеном сабрању верног народа и свештенства у цркви Светог Саве на Врачару, Његово Преосвештенство изабрани Епископ нишки г. Арсеније и настојатељ Светосавског храма началствовао је светом архијерејском Литургијом на Задушнице, 3. јуна 2017. године.

Саслуживало је братство храма. На крају свете Литургије Владика је одржао парастос свим ктиторима, приложницима, оснивачима, свештенослужитељима, парохијанима и осталим христољубивим душама које су покој нашле у Господу.

Тропар за Задушнице глас 8: Дубином премудрости човекољубиво све устројаваш и потребно свима подајеш, Једини Створитељу, упокој Господе душе слугу Твојих: На Тебе су наду положили, Творца и Створитеља и Бога нашега.

О задушницама

Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се савршава на свакој Светој Литургији. За Проскомидију је потребно пет хлебова (просфора). Просфора значи принос, према обичају из најранијих дана хришћанства, када су хришћани доносили (приносили) хлеб и вино за службу. Свака просфора има на горњој страни квадратни печат са крстом и словима: ИС ХС НИ КА, што преведено значи – Исус Христос побеђује.  Просфоре се користе по строго утврђеном канонском реду и честице из сваке од њих имају посебно место и намену. За спомен преминулих хришћана, када се њихова имена помињу пред Богом Живим и Царством Небеским, ваде се честице из пете просфоре. Тим литургијским помињањем у склопу свете тајне Евхаристије - тајне спасења света, преминулима се опраштају греси. Зато је најважније давати имена покојника да се помињу у цркви.

Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове. Задушнице су дан за душе преминулих. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На гробље и у цркву се носи кувано жито – кољиво. Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.  Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.  Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих.

Извор: Храм Светог Саве

Нема коментара:

Постави коментар