Могуће је добровољно повлачење или губитак права управљања епархијом због тешке канонске кривице
Датум Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве се рутински објављује чим се службено оформи и потпише синодска одлука о сазивању Сабора, каже у интервјуу за „Политику”, владика бачки Иринеј, портпарол Синода и члан овог црквеног тела, додајући да је од информација које су се појавиле у јавности о могућим темама Сабора и пензионисању неких владика тачан само податак о датуму Сабора који је заказан за 15. мај. „Сабор је по правилу половином маја, с могућим осцилацијама од по два-три дана”, истиче владика Иринеј.
Може ли се већ сада говорити о томе која ће бити нека од питања којима ће се бавити највише црквено тело на предстојећем заседању?
Не може – осим питања која су свагда на дневном реду, попут црквеног стања и проблема у Србији, у региону и у расејању широм света, унапређивања црквене мисије, просвете, добротворне делатности и других сличних питања.
Да ли ће озбиљност положаја Српске православне цркве у Црној Гори захтевати да се овом темом бави и Сабор?
Свакако. Нажалост, то је већ годинама једна од болних саборских тема.
Српска православна црква подмладила је и „појачала” своје редове избором тројице нових владика на претходном заседању Светог архијерејског Сабора. Да ли се, међутим, размишља о пензионисању неких архијереја?
Не, ни у ком случају. Најављивање предстојећег пензионисања овог или оног архијереја нема никаквог упоришта у стварности. У канонској теорији и пракси Православне цркве уопште, наиме, не постоји категорија пензионисања архијереја. Постоје само могућност добровољног личног чина повлачења из активне службе и могућност губитка права на управљање епархијом путем саборске пресуде, услед доказане тешке канонске кривице. Изузетак међу помесним аутокефалним црквама представља Московска Патријаршија, која је, релативно недавно, увела старосну пензију за своје архијереје. Знатно пре ње, пензионисање епископа је увела Римокатоличка црква, а у црквама Реформације оно је одавно уобичајена пракса. Занимљиво је, међутим, да се пропис о стављању у старосну пензију у Римокатоличкој цркви не односи на папу римског, а у Руској Православној цркви се не односи на патријарха московског. У Српској православној цркви могуће је, па и пожељно, да се епископ који је свестан свога здравственога стања или поодмаклих година сам повуче са епархије (пример: владика Атанасије, некадашњи епископ захумско-херцеговачки). Уколико неки архијереј има разлога да то не жели да прихвати, даје му се или викарни епископ као ефективни сарадник у пастирској одговорности или епископ заменик, по правилу из неке суседне епархије (пример: тренутно је Епископ захумско-херцеговачки Григорије заменик митрополита дабро-босанског Николаја). Када ниједна од ових опција није могућа, а епархија трпи штету због очајног здравственог или менталног стања њеног предстојатеља, Сабор сазива конзилијум лекара, врхунских стручњака, и уколико исти званично потврди да епископ није способан за вршење своје службе, Сабор га проглашава умировљеним, а епархију упражњеном, и поставља администратора или пак одмах бира новог епископа.
----------------------------------------------
Владике без коментара
У незваничним информацијама поводом предстојећег заседања Светог архијерејског Сабора поједини медији објавили су да би архијереји могли разматрати и питање пензионисања неких владика, конкретно епископа милешевског Филарета, врањског Пахомија и банатског Никанора. У Епархији милешевској речено нам је да се поводом тих написа обратимо Синоду или владики бачком Иринеју, као портпаролу, а истоветан одговор добили смо у кратком телефонском разговору и од владике Пахомија, док нам је у Епархији банатској речено да владика неће давати никакве изјаве о томе. Медији су објавили и незваничну информацију да је владика Филарет тражио подршку министра Ивице Дачића да не буде разрешен архијерејских дужности и да је затражио састанак с њим, али у кабинету министра Дачића јуче се није могло сазнати да ли је епископ милешевски затражио да буде примљен код министра полиције.
Датум Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве се рутински објављује чим се службено оформи и потпише синодска одлука о сазивању Сабора, каже у интервјуу за „Политику”, владика бачки Иринеј, портпарол Синода и члан овог црквеног тела, додајући да је од информација које су се појавиле у јавности о могућим темама Сабора и пензионисању неких владика тачан само податак о датуму Сабора који је заказан за 15. мај. „Сабор је по правилу половином маја, с могућим осцилацијама од по два-три дана”, истиче владика Иринеј.
Може ли се већ сада говорити о томе која ће бити нека од питања којима ће се бавити највише црквено тело на предстојећем заседању?
Не може – осим питања која су свагда на дневном реду, попут црквеног стања и проблема у Србији, у региону и у расејању широм света, унапређивања црквене мисије, просвете, добротворне делатности и других сличних питања.
Да ли ће озбиљност положаја Српске православне цркве у Црној Гори захтевати да се овом темом бави и Сабор?
Свакако. Нажалост, то је већ годинама једна од болних саборских тема.
Српска православна црква подмладила је и „појачала” своје редове избором тројице нових владика на претходном заседању Светог архијерејског Сабора. Да ли се, међутим, размишља о пензионисању неких архијереја?
Не, ни у ком случају. Најављивање предстојећег пензионисања овог или оног архијереја нема никаквог упоришта у стварности. У канонској теорији и пракси Православне цркве уопште, наиме, не постоји категорија пензионисања архијереја. Постоје само могућност добровољног личног чина повлачења из активне службе и могућност губитка права на управљање епархијом путем саборске пресуде, услед доказане тешке канонске кривице. Изузетак међу помесним аутокефалним црквама представља Московска Патријаршија, која је, релативно недавно, увела старосну пензију за своје архијереје. Знатно пре ње, пензионисање епископа је увела Римокатоличка црква, а у црквама Реформације оно је одавно уобичајена пракса. Занимљиво је, међутим, да се пропис о стављању у старосну пензију у Римокатоличкој цркви не односи на папу римског, а у Руској Православној цркви се не односи на патријарха московског. У Српској православној цркви могуће је, па и пожељно, да се епископ који је свестан свога здравственога стања или поодмаклих година сам повуче са епархије (пример: владика Атанасије, некадашњи епископ захумско-херцеговачки). Уколико неки архијереј има разлога да то не жели да прихвати, даје му се или викарни епископ као ефективни сарадник у пастирској одговорности или епископ заменик, по правилу из неке суседне епархије (пример: тренутно је Епископ захумско-херцеговачки Григорије заменик митрополита дабро-босанског Николаја). Када ниједна од ових опција није могућа, а епархија трпи штету због очајног здравственог или менталног стања њеног предстојатеља, Сабор сазива конзилијум лекара, врхунских стручњака, и уколико исти званично потврди да епископ није способан за вршење своје службе, Сабор га проглашава умировљеним, а епархију упражњеном, и поставља администратора или пак одмах бира новог епископа.
----------------------------------------------
Владике без коментара
У незваничним информацијама поводом предстојећег заседања Светог архијерејског Сабора поједини медији објавили су да би архијереји могли разматрати и питање пензионисања неких владика, конкретно епископа милешевског Филарета, врањског Пахомија и банатског Никанора. У Епархији милешевској речено нам је да се поводом тих написа обратимо Синоду или владики бачком Иринеју, као портпаролу, а истоветан одговор добили смо у кратком телефонском разговору и од владике Пахомија, док нам је у Епархији банатској речено да владика неће давати никакве изјаве о томе. Медији су објавили и незваничну информацију да је владика Филарет тражио подршку министра Ивице Дачића да не буде разрешен архијерејских дужности и да је затражио састанак с њим, али у кабинету министра Дачића јуче се није могло сазнати да ли је епископ милешевски затражио да буде примљен код министра полиције.
објављено: 24.02.2012.
Извор: Политика
http://dodjiividi.blogspot.com/2012/02/blog-post_8820.html
Извор: Политика
Повезана вест:
Епископ бачки др Иринеј: Принудно пензионисање епископâ и непостојећи „лоби млађих владика” http://dodjiividi.blogspot.com/2012/02/blog-post_8820.html
Нема коментара:
Постави коментар