уторак, 27. јун 2017.

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ЕВРОПИ - ВИДОВДАН 1916. ГОД.

    "Господо и пријатељи!

         Дошао сам из Србије, из Европске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери, у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду архиепископу, Кентерберијском, који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла, пред његовим Височанством, краљем Џорџем петим и нај угледнијим Енглезима могу да вам се обратим.

Бити хришћанка

Схиархимандрит Илија (Ноздрин) о женском служењу

– Баћушка Илија, често говоре да је мушки ментални склоп, када разум доминира над осећањима, бољи за спасење. Али жене мироносице уопште нису размишљале о томе када су ишле за Господом. Зашто је то тако?

понедељак, 26. јун 2017.

Најава: Српска Црква прославља Видовдан

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће 28. јуна 2017. године, на Видовдан, свету архијерејску Литургију у манастиру Грачаници и помен јунацима Косовског боја код спомен обележја на Газиместану.

Безброј брига брине човек у овоме свету

Беседа у Недељу 3. по Педесетници

Безброј брига брине човек у овоме свету. Од колевке до гроба брига за бригом, мука за муком, и живот тече. Завршава се на земљи. Шта, крај? Зар је то крај, зар је човек створен само за то да из једне бриге иде у другу, као кроз тунел, и тако непрекидно: тунел до тунела, брига до бриге, мука до муке, гроб до гроба и – смрт! Зар је зато Бог створио човека? Не! Бог је створио човека као најозбиљније биће, као свето биће. И данашње Свето Еванђеље казује нам ту велику тајну, Еванђеље о најглавнијој бризи човековој у овоме свету.

Патријарх Иринеј богослужио у Рипњу

Његова Свeтост Патријарх српски г. Иринеј служио је 25. јуна 2017. године свету архијерејску Литургију у храму Силаска Духа Светог на Апостоле у београдском приградском насељу Рипањ.

Слово о старцу Симеону Добрићевском

Чудесни су и неиспитиви путеви Твоји Господе! Свака реч људска има своју противреч, једино се нико и ништа не може супротставити истинском, христочежњивом животу. Oписујући у једној реченици, тако би гласио цели живот благочестивог старца Симеона. Овај прави народни човек, ревносни монах и свештеник, рођен је као Слободан Биберџић у Стоцу, од оца Петра и мајке Боринке рођ. Кашиковић. Од младости своје заволeо је Господа. То је увидела и родбина и околина, па су га сви од малих ногу звали „Поп Слобо“. Голготски пут пролази од младости. На јевађелски Христов позив одрицања од себе, узимања Крста и хођењем за Њим, одазива се веома рано. Ретко ко је био тако смерног држања, као наш старац Симеон. Појавом је подсећао, у најмању руку, на неког од старих светогорских монаха подвижника.