"Срби који немају косовска документа, а живе на Kосову, од данас ће на основу српских докумената попут личне карте, извода из матичне књиге рођених, венчаних и умрлих моћи да се пријаве да добију и косовска документа".
Овако је крајем марта ове године, после усменог договара Соренсен – Курти, гласила и звучала бомбастична најава како ће, ето, Срби са КиМ без докумената лажне државе, нестварно лако, после година чекања и малтретирања, сада уз много олакшица решити свој статус, добити папире на основу којих ће моћи да остану да живе у лажној држави.
Три месеца касније, НВО ЦАСА из Северне Митровице, на основу
анонимне анкете утврдила је да је "само мали проценат испитаника успео да
у потпуности регулише свој статус, док за велику већину административни
поступци и даље трају".
"Само 11,4 посто испитаника навело је да је њихов
статус у међувремену у потпуности решен. Од тог броја, мање
од пет одсто добило је косовску личну карту, док су остали
остварили право на привремену дозволу боравка. Око половине испитаника изразило
је незадовољство квалитетом комуникације и подршке коју пружају институције,
као и неизвесност у погледу тога када ће, односно да ли ће њихови поступци бити
окончани", наведено је у извештају ове НВО који је објављен 15. јуна ове
године.
"Свако ко је поверовао да ће власти у Приштини,
напрасно, одједном, ничим изазване променити однос према Србима, дозволити им
да лако, без зачкољица и малтретирања добију папире, да ће их Албанци у
канцеларијама дочекати раширених руку, или ништа не зна о овдашњим
приликама или је, благо речено, злонамеран. За све ове године приштинске власти
су бројним активностима, поступцима, показале да им није интерес да Срби
остану, него да их присиле да оду са Космета", каже за РТ Балкан један од
Срба из Северне Митровице који има косовску личну карту, али, наглашава,
бројни његови пријатељи и чланови шире фамилије немају.
По завршетку тромесечног прелазног периода за замену
докумената, из поменуте НВО пре који дан још једном су констатовали "иако
је процес најављиван као олакшица, на терену се претворио у административни
лавиринт пун дискриминације, неуједначене праксе и одбијања – нарочито јужно од
Ибра, где у градовима попут Пећи готово ниједан захтев није успешно
решен".
"Осим што је сам процес каснио, чиме је грађанима
остављено мање времена за регистрацију, забележили смо и неправилну примену
закона, неуједначену праксу између општина, непотпуне информације, конфузију у
примени прописа, као и недовољну обученост појединих административних
службеника. Забележили смо веома мали проценат успешно решених захтева, а
очекивали смо да ће тај проценат бити још нижи јужно од Ибра, што се, нажалост,
и показало тачним", изјавила је за Радио Гораждевац Тијана Грујић,
заменица програмске директорке организације ЦАСА.
У једном од извештаја констатује се, поред осталог, и
да "деца рођена у централној Србији, упркос томе што испуњавају све
законске услове, остају без докумената због грешака самих службеника на
шалтерима".
Помиње се случај ћерке Слађане Дашић из Брестовика,
чији је захтев одбијен због административне грешке, иако је породица доставила
сву потребну документацију.
"Проблем је настао зато што је рођена у Крагујевцу.
Прошле године, када је отворена могућност за подношење захтева, прикупили смо
сву потребну документацију и предали захтев. На крају је одбијен. Kао разлог
одбијања наведен је документ о кућној заједници који је издао њихов службеник.
У њему је био уписан јединствени матични број који дете има у Србији. Рекли су
да тај матични број не може да стоји. Указали смо да је то грешка њиховог
службеника, јер је он издавао документ и требало је да зна како се правилно
попуњава", рекла је за Радио Горажедвац Слађана Дашић из Брестовика.
Она је испричала да "административна голгота" са
којом се суочила није само исцрпљујућа, већ и изузетно скупа.
"Сва документа из Србије морала су да буду оверена
апостил печатом. Затим смо имали трошкове овере код нотара, као и два пута
путовање до Крагујевца. Укупни трошкови износили су око 500 евра. Нисмо у
могућности да поново издвојимо толики новац, поготово када нико не може да нам
гарантује да ће дете овога пута заиста добити документа", испричала је
Слађана Дашић из Брестовика.
Меродавне процене говоре да више од 4.000 Срба који живе на
Косову и Метохији немају документа тзв. Косова. Сви они нашли су се почетком
године, ступањем на снагу косовског закона о странцима на удару, са обавезом да
се периодично морају пријављивати у станицама полиције, да морају прибавити
боравишне дозволе, или, ако не регулишу статус да буду протерани из својих
кућа.
Крајем марта почело је спровођење договора изасланика ЕУ
Петера Соренсена и Аљбина Куртија којим је, како је тада наглашено,
"отворена могућност за лакше прибављање косовских докумената
грађанима који до тада у томе нису успевали".
Доступне информације говоре да је процес у најмању руку
завршен фијаском, а неки од Срба које смо контактирали и који нису успели да
заврше процес отворено сумњају да се ради о још једној у дугом низу Куртијевих
превара и неиспуњавања обећаног или потписаног.
Јавности у овом тренутку нису познати подаци ни о броју
поднетих захтева нити о броју решених случајева. У највећем броју случајева
ради се о особама без докумената тзв. Косова које су одрасле и школовале се на
KиМ, али су рођене широм региона. Даље, о супружницима и деци носилаца
косовских личних карата који живе и раде на KиМ, о усвојеној деца чија су
усвојења спроведена у правном систему Србије или друге државе, о лицима у
процесу верификације грађанског статуса, интерно расељеним лицима из Србије без
личних карата тзв. Косова, као и о повратницима.
У извештају ЦАСА наводи се даље да званична статистика не
обухвата грађане који нису ни успели да поднесу захтев јер су претходно
усмено информисани да не испуњавају услове или да њихов захтев неће бити
прихваћен.
Током процеса мониторинга, НВО из Северне Митровице
забележила је и бројне изазове са којима су се подносиоци захтева суочавали:
"Прекомерне захтеве у погледу документације и
финансијских трошкова, захтеве за апостил овером који превазилазе законске
услове, дуготрајна кашњења у доношењу одлука и ограничен приступ делотворним
правним средствима", наводи се у извештају.
Поред тога, грађани су се у сусрету са администрацијом
суочавали са "неусклађеним и често контрадикторним информацијама које су
пружале надлежне канцеларије, при чему су се тумачења и захтеви разликовали не
само од општине до општине, већ и међу службеницима унутар исте општине".
"Многи грађани навели су да месецима након подношења
захтева нису добили никакве информације о статусу својих предмета. Други су се
суочавали са поновљеним захтевима за достављање додатне документације, дугим
чекањем на превод решења и процедуралном неизвесношћу у вези са наредним
корацима потребним за окончање поступка", стоји у извештају НВО из Северне
Митровице.
Извор: RT.Balkan
Још вести са Косова и Метохије можете да пронађете ОВДЕ.
„Дођи и види“ пратите нас на нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi

Нема коментара:
Постави коментар