Док свет све брже граби ка дигитализацији свакодневице,
вести из Канаде стижу тихо – без гласних најава, скоро дискретно, попут сенке
која увек прати светло. Између страна буџетских докумената
Потпуно интегрисан државни профил — то је крајњи циљ. Један
профил за све аспекте твог живота. Лична карта на екрану телефона, али
истовремено и све твоје банкарске информације, здравствена историја,
биометријски подаци, навике… Све на једном месту. Каква „погодност“! Ипак, када
погледамо искуства других земаља, видимо да је ова „добровољност“ брзо
прерастала у неизбежну обавезу: да би подигао чек, добио помоћ, платио рачун –
мораш имати дигитални ИД.
У глобалном хоризонту, Канада није сама. Британија спроводи
своје ИД планове, Аустралија их већ озакоњила, ЕУ гради „дигитални новчаник
идентитета“. Све у име „модернизације“. Али појам „модерно“, у овом контексту,
све више представља крај приватности и почетак потпуне контроле.
Стручњаци за приватност већ звоне на узбуну: шта се дешава
када једна огромна база садржи све о нама? Један напад, једна грешка, једна
злоупотреба – и свачија приватност је згазена. Наша вера у систем је на
историјском минимуму, чини се с разлогом.
Некада је лична карта значила само потврду идентитета, а
вера у Бога – сигурност да ниси сам у свету. Данас, нови идентитет прети да
постане оруђе за праћење – а где је ту наша слобода, достојанство, духовна
самосталност?
Сетимо се да је човек саздан као икона Божија — слободан,
непоновљив, јединствен. Технологија може бити благослов, али када постане алат
за контролу, претвара се у искушење. Не смемо изгубити себе у овој трци са
вештачком „модерношћу“. Не заборавимо коме припадамо и где је наша истинска
слобода.
Можда је време да се упитамо: да ли нови дигитални идентитет
заиста служи човеку — или човек све више постаје роб система? Одговор лежи у
избору који ћемо направити докле год имамо право на избор.
Да ли се ове речи из Откривења могу односити и на савремене
појаве као што је „дигитални идентитет“ — свакако остављају простора за
тумачење. Многи савремени хришћани и теолози повлаче паралеле између библијских
пророчанстава и савремених технолошких система контроле, јер нови видови „жига“
(идентификације и контроле) постају глобални услов за економско учешће,
куповину и продају.
„И учини да сви, мали и велики, богати и сиромашни, слободњаци и робови, начинише жиг на десној руци својој или на челима својим, да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, име звери или број имена њезина.”
(Откривење 13:16-17)

Нема коментара:
Постави коментар