1. Преп. муч. Анастасија Римљанка.
Рођена у Риму од благородних родитеља, и остала сироче од три године.
Као сироче би узета у неки женски манастир близу Рима, где игуманијом
беше нека Софија, монахиња на високом ступњу савршенства. После 17
година прочу се Анастасија свуда унаоколо, међу хришћанима као велика
подвижница а међу незнабошцима као ретка лепотица. Незнабожачки
градоначелник Проб чу за њу и посла војнике да је доведу. Добра
игуманија Софија два сата саветоваше Анастасију, како да држи веру, како
да одоли ласкавим обманама, и како да отрпи муке. Анастасија јој рече:
„готово је срце моје за Христа страдати, готова је душа моја за
сладчајшега Исуса умрети." Изведена пред кнеза, Анастасија јавно изрече
веру своју у Христа Господа. А када је кнез одвраћаше од вере, најпре
обећањима па претњама, рече му св. мученица: „готова сам за Господа мога
умрети не једанпут но — о кад би то могуће било — и сто пута!" Када су
је били обнажили ради поруге, она је викала на слуге: „бијте ме, и
сеците, и трзајте, покрите ранама моје наго тело, и крвљу сакрите срам
мој!" Беше бијена, трзана и сечена. У два маха осети велику жеђ и поиска
воде. И напоји је неки хришћанин Кирил, због чега би од мученице
Христове благословен, а од незнабожаца посечен. Одсечене јој беху груди и
језик. Ангел Божји јављаше се и подржаваше је. Најзад би мачем посечена
ван града. Блажена она Софија нађе тело њено и чесно сахрани. Увенча се
Анастасија венцем мученичким при цару Декију. |
|
2. Преп. Аврамије Затворник и синовица му Марија.
Присиљен од родитеља он се венча, но на сам дан венчања остави и
невесту и родитеље и дом и све, и удаљи се у самоћу на велики подвиг.
Подвизивао се 50 година. Само два пута изашао из своје келије за све то
време. Први пут изашао по заповести дотичног епископа, да преведе у веру
Христову неко село незнабожачко. Други пут изашао, да спасе своју
заблуделу синовицу Марију. Упокојио се мирно 360. год. у 70. години
живота на земљи. |
|
3. Преп. муч. Тимотеј Есфигменски.
Из Кисани, села Тракијскога. Био жењен и имао 2 кћери. Жену му зграбе
Турци и потурче. Да би избавио жену из харема и он се привидно потурчи.
Избавивши жену он је да у женски манастир, а он оде у Св. Гору, најпре у
Лавру а после у Есфигмен. Пожелио мучеништва за Христа, попут
Агатангела Есфигменског, и посечен био у Једрену 29. окт. 1820. год.
Тело му бачено у реку, а хаљина пренета старцем Херманом духовником у
манастир Есфигмен. |
|
|
|
Аврамије свети невесту остави
И на подвиг тешки свој живот управи.
Подвигом спасења себе спасаваше,
И друге к спасењу мудро настављаше.
Демонска се сила на свеца окоми.
Но он ју именом Христовим саломи.
У страшила разна демон се премета,
Тек човека Божјег да плаши и смета.
Не даде се човек Божји заплашити,
Нит од Бога свога ума одвојити,
Но к'о свећа стаја и светљаше свету
Славећ једног Бога — Тројицу Пресвету.
Затворен, осамљен, и свету ненужан,
Ради Христа беше Аврамије сужан,
Педесет година — педесет година!
Суза, поста, борбе — све за Божјег Сина,
Педесет година — педесет година!
На тврдом темељу — на Христу постројен.
Слава Аврамију, Христовом војину,
Што на земљи смртној бесмртношћу сијну!
|
|
|
РАСУЂИВАЊЕ |
|
Али ко претрпи до краја, спашће се (Мат.
10, 22), рекао је Господ. Вера је једина светлост трпљењу, јер трпљење
само по себи представља неподносиви мрак. Вера је сјајна звезда у томе
мраку; вера ублажава оштрину страдања; она подржава на својим крилима
сву тежину трпљења. Св. Аврамије пружа нам прекрасан пример истрајности у
трпљењу. Досаде, које му је причињавао ђаво разноврсним искушењима и
застрашивањима, мало кога да не би покренуле, да остави једно место и
пресели се на друго. Али Аврамије није се хтео пресељавати, да не би
демон зли ликовао, него је истрајао на своме месту и победио је ђавола.
Епископ тога предела пошље Аврамија, да иде у једно незнабожачко село и
покуша да то село преведе у веру Христову. После дугог нећкања крете се
Аврамије говорећи: „воља Божја нека буде, идем због послушања." Прво
сагради цркву у ономе селу. По том полупа идоле пред лицем сељака. Тада
га сељаци избише и на мртво испребијаше, па из свога села изагнаше. Но
он се с плачем Богу мољаше за те људе, да им Господ отвори очи срца за
познање истине Христове. И тако га незнабошци непрестано тукоше и ружише
у току три године, а он се непрестано за њих Богу мољаше, и не прогневи
се на њих „трпећи у вери као камен тврди". И тек после 3 године његов
труд и сузе и праштање и вера бише награђени. Одједанпут се отвори
сељацима оним савест, и они сви скупљени одоше к Аврамију и поклонише му
се, и примише веру Христову од њега. |
|
СОЗЕРЦАЊЕ |
|
Да созерцавам страшну казну, којом Павле казни врачара (Дела Ап. 13), и то:
1. како неки врачар Јеврејин држаше кнеза Срђа под својом тамном влашћу;
2. како Павле речју учини слепим тога врачара;
3. како кнез виде то чудо, поверова у Христа, и крсти се.
|
|
БЕСЕДА |
|
о слави имена Божјега
Благословено име славе његове во вјек
и во вјек вјека, и испуниће се славом
његовом сва земља, амин и амин (Пс. 71, 19).
Из срца пророчког, испуњеног благодаћу, точе се речи благодатне. О
Цару и Сину Царевом говори пророк, о најнеобичнијем Цару какав се икад
јавио на земљи. Име ће његово бити благословено во вјеки, рекао је
пророк најпре; па као да је недовољно рекао, сада понавља и додаје име
славе његове. Црква Христова слава је Христова. Благословена Црква
Његова света — плод трудова Његових, венац понижења Његових, дело руку
Његових, цвет из крви Његове! Благословено и само име Цркве Његове,
свете и спасоносне! И испуниће се Црквом Његовом, то јест делом Његовим,
славом Његовом, сва земља. Речима во вјек и во вјека пророк прориче
бесмртност дела Христовог, тј. Цркве Његове. Она ће се у времену зидати а
у вечности показати. Зидаће се до краја времена, и показаће се цела у
вечности. О браћо моја, потрудимо се, да се и ми душом узидамо у Цркву
Христову, у то живо и бесмртно тело, чијем животу краја нема и чијој
красоти имена нема. Потрудимо се, да не будемо одбачени као незгодно и
непотребно камење, и отиснути у бездан вечног мрака.
О Господе Исусе Христе, Царе и Сине Царев, упиши и нас у књигу
бесмртних и спомени нас у царству Твом небеском. Теби слава и хвала
вавек. Амин.
|
|
Нема коментара:
Постави коментар