Под изговором безбедности и "модерне ефикасности", свака банка, болница, пошта и школа почиње захтевати не само име и презиме, већ личне податке, биометрију, положении длан, скенирање лица... Идентитет више није само оно што јесмо – већ оно чиме се управља са даљине.
Грађани се буде: Људи осећају да им под кожом пулсира страх
– страх од нестанка “са система”, од блокираних рачуна, од нестанка права на
здравствену помоћ, од губитка “социјалног ранга”.
Баш као што је пре неколико дана глобална банка затворила
милионе дигиталних новчаника у Вијетнаму, тако би сутра електронска олуја могла
да се сручи на све нас. Данас ИД, сутра дигитална валута, прекосутра
свеобухватна контрола.
Из сенке системски глас одзвања: “Ефикасност, сигурност...”.
Али из народа прокључа питање: "А где су слобода, достојанство, право на
грешку?"
- новембар
– симбол сећања, али и упозорења. Уместо пригушених свечаности, можда нам
треба гласна будност. Можда је време за нови вид “отпора”:
- не
дозволити да нас сведу на QR кодове и дозволе за живота,
- не
престати да причамо,
- да
се подсетимо – људи су људи, не број, не слика у профилу, не “објекат за
праћење”.
Док сви очекују наставак “нормалног живота”, храбри се
организују: покрећу дебате, излазе на улице, бране своје право на заборав, на
приватност, на лични избор – на живот не под лупом, већ у светлу слободе.
Време је да се пробудимо пре
него што дигитални ИД постане нашa једина судбина.
Прочитај још:
Нема коментара:
Постави коментар