Један од најраспрострањенијих, изненађујуће, произлази из наше жеље да достигнемо савршенство сопственим снагама.
А очајање је неделатно. Оно парализује нашу вољу и не можемо се покренути или се вртимо у круг.
Корен незадовољства је гордост. Излуђује нас и одузима нам мир и здраво расуђивање. Такав човек не може дозволити себи да се спотакне, не може показати слабост; он тежи ка непогрешивости, а то је немогуће.
Наша несавршеност и наше немоћи чувају нас од надмености и преузношења. У њима се понекад крије наше спасење.
Само смирени кормилар, покоравајући се вољи Онога Који је створио брод, може довести свој брод у сигурну луку коју је Господ припремио за све.
Свест о нашој несавршености је спасоносна. Све док је човек свестан своје несавршености, смирен је и, следствено томе, духовно расте; али чим се појави осећај сопствене непогрешивости у било чему, чак и у некој ситници, требало би да будете опрезни. То је опасан симптом.
Цео наш живот је успон ка Богу. Привучени смо одблеском Небеске славе на земљи и тежимо ка савршенству Свевишњег. Али, у овом привременом животу оно је недостижно у свој својој пуноћи. Потпуно просветљење Божанством и савршено познавање Тројства могуће је тек након телесне смрти.
Не плашимо се да ћемо бити несавршени; требало би да се плашимо ако пожелимо нешто више од заједништва с Богом – на пример, лично гордељиво савршенство.
Бог је највећи предмет наших жеља. Нема ничег другог.
Извор:
Orthodox
Christianity
„Дођи и види“ пратите нас нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi
#bogoostavljenost, #Bog, #богоостављеност, #Бог,
Нема коментара:
Постави коментар