Бивши командант Војске Републике Српске Ратко
Младић преминуо је у 84. години (дана 27 августа 2026) живота, у болници у Хагу, изјавила је
Срни државни секретар у Министарству за људска и мањинска права Србије Лидија
Павићевић.
Она је рекла да је ту информацију добила од генераловог
сина Дарка Младића.
Званично, његова војна каријера у ВРС завршава се
половином 1997. године, док незванично официр ВРС остаје све до пензионисања,
7. марта 2002. када указом председника Републике Српске "престаје
професионална војна служба генерал-пуковника Младића." Међутим,
генерал Младић је имао статус активног војног лица и у СРЈ, све док указом
председника СРЈ Војислава Коштунице није пензионисан 28. фебруара 2001. године.
Пензију је примао до новембра 2005. године када му је, под
притиском западних земаља и све учесталијих захтева Хашког трибунала за
изручењем, она укинута. Сва непокретна имовина замрзнута му је ступањем на
снагу Закона о замрзавању имовине хашким бегунцима, усвојеног у парламенту
Србије и Црне Горе, 7. априла 2006. године.
Од краја 1996. године Младић је у бекству. Било
је више покушаја хапшења, али сви су завршени безуспешно. Виђан је наводно на
Романији, у Хан Пијеску, Београду ... Као могућа скровишта помињале су се разне
касарне и војни објекти. У међувремену, многе локације су идентификоване као
потенцијална скровишта, а званично траг генерала Младића се губи крајем 2005.
Готово сви светски и домаћи медији су 21. фебруара 2006. објавили вест да је
Младић лоциран и ухапшен, па чак и пребачен у Хаг. Канцеларија Владе Србије за
сарадњу са медијима саопштила је да та информација није тачна. Током 2006.
године, организованом полицијском рацијом разбијена је дугогодишња Младићева
мрежа јатака, а један број људи завршио у затвору.
Ухапшен је 26. маја 2011. године у селу Лазарево код
Зрењанина, у кући рођака.
"Свака част, нашли сте оног кога сте тражили",
рекао је Ратко Младић полицајцима у тренутку хапшења.
"У име РС обавештавам вас да је данас током јутарњих
сати ухапшен Ратко Младић, у акцији коју су извеле координисано БИА и служба за
откривање ратних злочина", изјавио је Борис Тадић, тадашњи председник
Србије.
Тадашњи министар полиције Ивица Дачић рекао
је тада да је хапшење обављено без помоћи страних служби безбедности.
Навео је да је хапшење хашког бегунца Ратка Младића резултат стратегије коју је
усвојио Акциони тим, у оквиру које су прикупљане све обавештајне информације на
једном месту.
"Желео бих да Ратко Младић докаже у Хашком трибуналу
да није крив за оптужбе, а све остало је обавеза државе да испуни своје
међународне обавезе", рекао је тада Дачић.
Тадашњи председник Националног савета за сарадњу с Хашким
трибуналом Расим Љајић негирао је тврдње да је власт у Србији знала где се
крије и потврдио да су Младића ухапсили припадници БИА и да ту није било
припадника страних служби.
Награду од 10 милиона евра није добио нико, јер су Младића
откриле државне службе.
Уочи одласка у притвор у Србији имао је четири жеље -
јагоде, телевизор, неку Толстојеву књигу и да посети ћеркин гроб.
Пет дана после хапшења у Зрењанину појавио се у судници
Трибунала у Хагу. Кратко је салутирао, одбио да саслуша оптужницу, а потом
је замолио да због здравственог стања судско веће буде стрпљиво с њим.
"Ја сам генерал Ратко Младић. Ја сам се родио на чисти
понедељак 1943. године", истакао је.
Првостепена пресуда донета је у новембру 2017. а Младић је
удаљен из суднице због коментарисања поступка.
"Судско веће осуђује Ратка Младића на доживотну казну
затвора", прочитао је судија Алфонс Ори.
Пресуда је изречена после дуже паузе током које је Младићу
позлило.
"Све је ово чиста лаж", изјавио је тада Младић.
Извор: РТ Балкан
Још текстова о Суду у Хагу можете да пронађете ОВДЕ.
„Дођи и види“ пратите нас нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi
Нема коментара:
Постави коментар