3. / 16. април
Св. Никита Исповедник
Ваша Светости, често сам
себи замерам што се прихватам послова којих нико неће да се прихвати и увек сам
себи правим проблеме којих би се избавио да сам бирао лакше послове и дужности.
Шта ми је убудуће чинити?
Често
ми замерају што допуштам да будем „злоупотребљаван“, како кажу, али ја радије
мислим на народно искуство: „Ко се врабаца боји, тај просо не сије.“
Морам
рећи да сву пажњу поклањам мишљењима сабраће архијереја, јер је њихово и право
и дужност да буду отворени. Свако од њих има неку своју муку, своју
одговорност, и то се увек мора уважавати.
Сматрају
ме, верујем, за неодлучног. само, ја ту слабост видим и као обавезу да схватим
сваку од страна које различито виде тако замршене појаве и догађаје у нашем
времену. Кад треба да се донесе каква крупна одлука, приклањам се углавном оној
која и мени пада најтеже.
Али
незахвалне дужности су ваљда и једине праве дужности којих се ваља прихватити.
У чији други суд да се уздам ако не Онога Коме се стално молим да ме научи како
је најбоље да чиним за добро Цркве и народа.
Свети Патријарх Павле
Нема коментара:
Постави коментар