КОСОВСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ ПРЕТЕ ДЕПОРТАЦИЈОМ НАШИМ МОНАСИМА И МОНАХИЊАМА

Након покушаја обнове боравишне дозволе један од монаха Епархије Рашко-призренске суочио се са претњом да за неколико дана може да буде депортован ван КиМ. Проблем око докумената који имају већина Срба на КиМ показао се као један од озбиљнијих проблема са којим се Срби на овом простору суочавају.

М.Ш. је већ годинама монах у једном од манастира Епархије Рашко-призренске и покушао је прекјуче да обнови боравишну дозволу на КиМ. Дошао је на позив МУП Косова на фотографисање у полицију у Приштину пошто му је речено да му је одобрена боравишна дозвола (трећа по реду). Према ранијем договору требало је да му издају привремену косовску личну карту са трајањем од 5 година (редовне важе 10 година). Међутим, када је дошао, после пар сати чекања, појавила су се 2 полицајца, одвели га иза зграде полиције до кола. Тамо му је саопштено да му је захтев одбијене и то пре пре месец дана, иако је М.Ш. имао код себе писмену потврду да ће му бити одобрена лична карта. Саопштили су му да му је истекао рок за жалбу, па би по закону требало одмах да га депортују.

Када је М.Ш. покушао да мирно објасни да није добио никакво обавештење о одбијању, већ да му је чак обећано да ће добити личну карту, питао је за разлог одбијања и полицајци су му саопштили да је то због тога што има документе координационе управе (тј. документе које Република Србија издаје за Србе који живе на КиМ), и да је у међувремену Министарство унутрашњих послова Косова прописало да се са таквим документима не може аплицирати за продужење боравка. Ипак, речено му је да дође следећег јутра, да се види са шефом канцеларије за миграције и странце при МУП-у. Тако је и било. М.Ш. је дошао данас (9. новембра 2018) ујутро очекивајући да ће неспоразум бити разрешен, међутим овај пут је добио и писмену потврду (решење) да је његов захтев одбијен. Дат му је нови рок од 8. дана за жалбу уз обећање да до решења жалбе неће бити депортован ван Косова. О овом случају одмах је обавештена Епархија Рашко-призренска и преко наших адвоката Епархија је у контакту са мисијом ОЕБС-а која посредује у овом проблему.

Посебно је забрињавајуће да је монаху М.Ш. речено у полицији да обавести и друга свештена лица која имају документа координационе управе за КиМ да ће бити депортовани ван Косова уколико не поседују редовна документа Републике Србије, која опет МУП Србије не издаје грађанима на КиМ, осим ако имају пребивалиште ван Покрајине. Треба имати у виду да већина косовских Срба поседује само ове документе и пасоше координационе управе (који нису у безвизном режиму као редовни документи Реп. Србије). Грађани се редовно суочавају са проблемом добијања виза јер им у страним амбасадама у Приштини траже косовске пасоше, а када се појаве у београдским амбасадама кажу им да нису овлашћени да издају визе за грађане Србије.

Према најновијим косовским правилима странци треба да аплицирају минимум пет година да би добили привремена документа. М.Ш. је већ трећу годину редовно продужавао боравак, али је одједном суочен са ситуацијом да су се правила променила. Ово је иначе до сада седма промена коју косовске институције уводе од када су обећали да ће барем за црквена лица (у складу са Ахтисаријевим Анексом 5) по хитном поступку решавати боравиште за монахе и монахиње који сада живе у косовско-метохијским манастирима.

Овакав однос косовских институција према Србима који већ годинама живе на КиМ крајње је дискриминаторан и непосредно подстиче на исељавање нашег становништва. С друге стране надлежне институције Републике Србије требало би што пре да пронађу решење како да помогну својим грађанима који се суочавају са све озбиљнијим тешкоћама како да преживе у постојећим условима.

Епархија Рашко-призренска мишљења је да ово питање хитно треба да се укључи и у дневни ред предстојеће седнице Савета безбедности УН у Њујорку и да се овај проблем укључи у извештај Специјалног представника Ген. Секретара УН за КиМ.

Из канцеларије Епархије Рашко-призренске

9.11.2018. год. Грачаница-Призрен

------

ДОДАТАК:

Према најновијим информацијама које смо добили из међународних извора из Приштине и провере садржаја закона о странцима ((L04/L-219) који је поменут у случају монаха М.Ш. установљено је да је реч о техничким, али не и суштинским променама које су се у међувремену догодиле. Другим речима ако је М.Ш. већ два пута подносио захтев за продужење боравка и исти добијао, реч је о промени начина примене закона, а не самог закона јер се у закону о странцима тражи конкретно само "валидан путни документ".

Међутим, посебне одредбе важе за свештенство и монаштво СПЦ у складу са Ахтисаријевим планом и члановима 8.2 и 7А закона о верским слободама где стоји:

Члан 7А (3)

Неће бити произвољне забране уласка на Косово или боравка на Косову за свештенике, кандидате за свештенство, монахе, монахиње и поклонике.

Члан 8/2

Несметан приступ поклоницима, гостима и лицима који живе стално или привремено у верским институцијама или објектима треба бити гарантован. Ове обавезе треба узети у обзир приликом примене релевантних законских процедура које се тичу боравка и путовања.

Article 7A (3):

‘There will be no arbitrary prohibition of entry in Kosovo, or residence within Kosovo for priests, candidates for priesthood, monks, nuns and visitors’.

Article 8/2:

“Unobstructed access by pilgrims, guests and persons who live permanently or temporarily in religious institutions or premises should be guaranteed. This obligation shall be taken into account for the application of the relevant provisions concerning residence and travel”

По свему судећи, ово питање није јасно дефинисано јер је најновији нацрт закона о верским слободама на КиМ и даље у скупштинској процедури (закочен већ више од 2 године), а косовске институције све мање узимају у озбир Ахтисаријев план и његове одредбе, што оставља простор за произвољне одлуке и тумачења дискриминаторног карактера као што је у овом случају реч. Нажалост о оваквим и другим кључним питањима важним за опстанак нашег народа на КиМ према сазнањима Епархије није разговарано у процесу тзв. Бриселског дијалога нити поседујемо било какве информације да је ово питање на дневном реду, што изазива немалу забринутост, не само нашег свештенства и монаштва, већ и свих наших грађана који имају само документе координационе управе.

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска