Заправо, оно што светитељ нама даје нису лепе речи и добре
мисли – ово може да изрекне било ко. Светитељ, својим говором или
својим ћутањем, радом или мировањем, животом својим и смрћу својом, преноси нам срдачност и увереност да га је наш Спаситељ посетио са висине, и да је смрт побеђена.
својим ћутањем, радом или мировањем, животом својим и смрћу својом, преноси нам срдачност и увереност да га је наш Спаситељ посетио са висине, и да је смрт побеђена.
Светитељи плачу, и преплављени радошћу, преносе откуцаје
овог чуда и наде онима који пате, онима који висе на крсту агоније и несрећа; и
свима онима који пролазе кроз тескобу и очајање. Невидљиво, они сабирају болне
и израњављене људе, људе који трагају и боре се.
Патња света, обилна и бесконачна патња, за светитеља постаје
лична. Сви ми смо једнан човек. И молитва смиреног човека гласи: Господе Исусе
Христе, помилуј ме грешног. Другим речима, помилуј сав Твој свет. Он се моли и
уздише за све људе. Он је уздах света. Он живи са Њим Који је Алфа и Омега.
Извор: Манастир Подмаине
Извор: Манастир Подмаине
Нема коментара:
Постави коментар