Вођен пастирском бригом и неуморним радом у винограду
Господњем, верно пратећи речи Светога Писма: Жетве је много, а посленика мало,
Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим благоизволео је 8. августа 2018.
године посетити црквену заједницу на Доброј Води у Вуковару.
На дан када света Црква прославља Преподобномученицу Параскеву - Петку, Светог Ермолаја и Светог Саву Трећег, Архиепископа српског, епископ Херувим је служио свету Литургију у цркви Свете Петке на Доброј Води. Саслуживали су протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, протојереј Александар Ђурановић, јереји Горан Тодоровић и Драган Сердар, као и ђакон Срђан Лукић.
На литургијске прозбе и возгласе одговарала је богословска
омладина заједно са верним народом. За потребе верника, како је већ то
дугогодишња традиција у цркви Свете Петке, молитве су читали протонамесник
Немања Клајић из Мирковаца и јереј Марко Шукунда из Трпиње. После освећивања
славских обележја, жита и колача, Владика се обратио локалној заједници:
-У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре,
часни оци, желим на првом месту да заблагодарим Господу у чије име смо се данас
сабрали, јер је Господ диван у Светима својим. Заиста је Господ диван, јер
данас у молитвама прослависмо Свету Петку, праву хришћанску мученицу, која је
ходила путем Христовим, проповедала и у срцу своме носила Христа за кога је и
страдала. Велика је била њена љубав проповедајући и сведочећи Јеванђеље и
Христов крстоносни пут, којим је Он сведочио нама, а наши дивни светитељи то
сведоче својим примером и упућују нас да и ми ходимо истим тим путем. Управо је
и Преподобна мученица Параскева ходила тим христоносним путем спасења, путем
којим треба да ходи целокупни наш род, јер је једино пут Васкрсења пут нашега
преображења, пут живота у Цркви, једини истински пут ка коме треба да стремимо.
Ходити тим путем значи преображавати се, живети врлинским начином живота, онако
како су нам то посведочили и дивни светитељи из рода нашега. Истим тим примером
нас је посведочио и мученик Емолај и Свети Сава Трећи, Архиепископ српски, да ако
ходимо Христовим путем, ходимо путем Јеванђеља, путем врлине, путем хришћанске
љубави, а никако путем мржње. Том етиком нас учи наша света Црква, не
проповедајући филозофију овога света у коме се непрестано проповеда мржња,
нетолеранција, мржња међу браћом, мржња према свим народима. Она проповеда
љубав, и управо та љубав треба да нас окупља и сабира, да се умножава међу
нашим народом, јер је то благодат Духа Светога, а ту благодат, драга браћо и
сестре, примили смо светом тајном Крштења. Примили смо тај залог да живимо у
Цркви Христовој, да живимо у заједници Тела и Крви Христове.
Лепо је данас и видети оволико сабранога народа на овоме
дивном месту, поред ове свете цркве Преподобне матере Параскеве, јер је ово
једна духовна оаза нашега народа на овим просторима. То треба да негујемо.
Одавде се увек проповедала реч мира, реч љубави онако како су нам то наши оци
оставили у наслеђе. Данас на светој Литургији прошли смо целокупну икономију
нашега спасења, од рођења Господа и Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа, преко
страдања и васкрсења, па све до примања Светог Тела и Крви Христове. То је оно
што непрестано треба да имамо на уму кад год долазимо у свети храм на службу
Божју да се причешћујемо Телом и Крвљу Христовом. То је једини истински пут,
једини прави хришћански пут, врлински пут нашега живота. Уколико се
причешћујемо Телом и Крвљу ми смо непрестано у заједници са Богом. Ми смо они
који треба да седимо са десне стране Бога и Оца након другог Христовог доласка.
То нас учи и наша Света Црква, то су нам оставили оци у наслеђе, то нас учи и
свето Јеванђеље. Да будемо увек, и да се увек убрајамо увек у оне Марије које
су слушале реч Божју и сведочиле Христа васкрслога и распетога, кога ми
непрестано треба да носимо у својим срцима. Јер срце и душа требају бити
колевке несместивог Бога, несместивога Бога у љубави, који се јавио свету у три
лица - Отац, Син и Дух Свети. Управо таквога Бога треба да носимо, да се Он
непрестано рађа у нашим душама, да се умножава та љубав која је залог вечнога
живота који смо добили.
Нека би Господ дао да се ово Свето место још више умножи, да се, као што споменусмо,
умножи виноград овај, јер је то заиста виноград који је Христос засадио овде да
сведочи свету светлост Христовога Јеванђеља, Христових врлина, односно Његовог
здравог хришћанског живота. Нека би Господ дао да се овде непрестано сабирамо у
овој духовној оази, да славимо Бога, да прослављамо светитеље Божије, да
прослављамо Свету мученицу Параскеву и Свету мајку Параскеву, којој је ова
црква посвећена, да овај чудотворни извор који овде тече никад не пресуши и да
Господ благослови ово свето место од сада и кроз сву вечност. Амин.
По завршеној Литургији, трпеза љубави је припремљена у
Парохијском дому у Вуковару.
Извор: Епархија осечкопољска и барањска
Нема коментара:
Постави коментар