Храм посвећен Светом Јовану Шангајском у насељу Шангај, за
чију локацију се постарала Општина Земун, прославио је храмовну славу у
понедељак 2. јула 2018. године.
У славу Господњу, а у част светитеља Јована Шангајског, савременика Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, Јована Максимовића, познатог ученицима славне Битољске богословије, у којој је између ратова једно време предавао, појало се једним устима.
Торжественом Литургијом је началствовао Његово
Преосвештенство епископ сремски Василије. Саслуживали су игуман манастира
Суково (Епархија нишка) јеромонах Серафим; протојереји-ставрофори Слободан
Радојчић, архијерејски намесник земунски; Миле Јокић, архијерејски намесник
старопазовачки, и Велизар Живановић; затим: Радоје Вукотић, старешина храма
архангела Гаврила, и Споменко Грујић, старешина храма Рођења Пресвете
Богородице, пароси батајнички, и протођакон сремскокарловачки Слободан
Вујасиновић. Епископ сремски Василије је заблагодарио Господу и Светом Јовану
Шангајском на данашњем Богом подареном светковању и дану у којем се сви
радујемо због настајања храма у славу и част овог Божјег угодника.
За кратко време од освећења темеља (2014.г.) до данас
подигнут је величанствени храм у којем се већ изводе унутрашњи радови. Својим
изванредним појањем чланови хорова, који редовно поју на богослужењима у цркви
Свете Петке у Сурчину и Светог великомученика Георгија у Бежанији, уз
свештенство, монаштво из манастира Сукова, професора мр Предрага Миодрага и
богослова, увеличали су литургијско сабрање. Апостол је читао проф. појања у
Карловачкој богословији Јован Стојановић. После свете Литургије, на којој је
верни народ приступио Светотајинској Чаши - Причешћу, Преосвећени владика
сремски Василије је пререзао славски колач.
Цела црква је данас појала небозмени тропар Светом Јовану
Шангајском. Славски колач и жито припремили су кумови Предраг Јефтић и Данијела
и Сава. Честитајући храмовну славу и свим свечарима овај богоугодни дан,
епископ сремски Василије је произнео кратко житије овог човека Божјег, за кога
је његов савременик Свети владика Николај Охридски и Жички говорио да је и онда
кад је Јован Шангајски био професор Битољске богословије, а Владика Николај
епархијски битољски архијереј - па су се добро познавали - по свему био живи
светитељ, велики подвижник и духовник, а затим велики мисионар у Шангају и тако
пројавио речи Јеванђеља у Кини, а потом у Америци где данас пребива његово
нетрулежно тело, у Сан Франциску.
Владика је поклонио храму наруквицу Светог Јована
Шангајског, док ће честица нетљених моштију бити уграђена у часну трапезу када
храм буде освећиван. Чудотворни Јован Шангајски је светитељ којем се обраћају
за помоћ и Руси и Срби и кога оба народа доживљавају као свога, јер је уточиште
нашао у Србији и у Српској Православној Цркви после промена у Русији 1917.
године. Владика Василије је подсетио и на значај Првојерарха Руске Заграничне
Цркве, Блажењејшег митрополита кијевског и галицког Антонија (Храповицког
1863-1936), који је Јована Шангајског увео у Цркву Христову као јерођакона, а
потом као епископа Руске Заграничне Цркве у Шангају.
За помоћ и свесрдну подршку храму уручене су грамате
заслужној господи: Миодрагу Станишићу, Драгану Суботићу, Момчилу Граорану и
Младену Томићу. За све верне је приређена трпеза љубави у парохијском дому при
храму Светог архангела Гаврила у Батајници. Данашњем сабрању присуствовали су
многи свештеници Епархије сремске и међу њима вредни неимар
протојереј-ставрофор Милорад Нишкић, данашњи исповедници јереји Александар
Чавка, старешина храма у Угриновцима, и Чедомир Грујић из Јаска, заменик
градоначелника Новог Сада Срђан Кружевић, верни народ из неколико епархија наше
Свете Цркве, представници Градске општине Земун са сарадницима, представници
грађевинских фирми, приложници и ктитори, председник Одбора за дијаспору
Миодраг Линта.
Домаћини данашњег сабрања били су пароси при овоме храму:
јереји Дарко Кончаревић и Драган Зорица. Велика им благодарност!
***
У Николајевској цркви у Сијетлу 2. јула 1966. године (19.
јуна по старом календару) служио је владика Јован Шангајски Литургију. По свом
обичају, после службе остао је у олтару још три сата. Онда је отишао у
парохијски дом и ту се упокојио. На дан смрти пратио је чудотворну икону
Пресвете Богородице („Курскаја - Коренаја"). Пред њом се и упокојио. О
себи је написао следеће: „Откад знам за себе желео сам да служим правди и
истини. Моји родитељи разгорели су у мени непоколебиву тежњу да се борим за
истину, а душа се моја усхићивала примерима оних који су жртвовали свој живот
за њу.“ Прибројан је збору светих (канонизован) 2. јула 1994. од стране Руске
заграничне Цркве.
Зорица Зец
Извор: Српска Православна Црква
Извор: Српска Православна Црква
Нема коментара:
Постави коментар