Предање о канонизацији Св. Петра Коришког

Канонизацију наших Срба светитеља народ је везао за понеко важније чудо из живота њиховог. Тако је сачувано предање о канонизацији Св. Петра Коришког. У њему се каже: Неког великог
празничног дана окупи се мноштво сељака пред цркву, и поче разговор о Петровом животу и подвизавању. У то отпоче и служба Божја и сељаци почеше један по један да улазе у цркву, остављајући своје „остене“ – штапове код врата, при улазу.

По завршетку службе сељаци изиђоше из цркве и узимајући своје штапове испред врата стадоше се свађати због једног златног штапа који се незнано како нађе међу њима. Сваки од њих је лажно тврдио да је штап његов. Не могавши се нагодити чији је, један сељак предложи да се сви умире и да пусте сваки свога вола, па коjи од волова узме „златни остен“ тога је вола господар власник штапа. Тако и учине. Пусте волове, међу којима је био и слепи во светог Петра. Сваки во узме штап свог господара, а слепи во између гомиле штапова дохвати „златни остен“ и рече: „Ово је штап мога господара Петра, а на врху је он сам. Уз то се Петар посветио, јер за десет година колико ме је употребљавао у раду никад ми није рекао рђаве речи, а још мање вама, његовим сељацима. Бог је разумео његову смиреност и добродушност и уврстио га у ред својих праведника».

Које је године била канонизација преподобног незна се поуздано али је сасвим извесно да ју је свети Петар писао својим многобројним и дивним исцељењима и чудима, а народ додавао потврду кроз векове. После канонизације, светитељски лик преподобног Петра поче се сликати у црквама широм српске земље, а верни људи у молитвама још усрдније призивати његову помоћ и заступништво.

На слици је испосница Светог Петра Коришког, 14. век, манастир Црна река, Рибариће, jужни део централне Србије

Извор: Манастир Лешје
фото - сестре