уторак, 12. јун 2018.

Друга недеља по Духовима у Цркви Светог Ђорђа


Света литургија служена је на дан када Црква Христова прославља преподобног Никиту исповједника у Цркви Светог Ђорђа, под Горицом у Подгорици.

Светом евхаристијском сабрању началствовао је старјешина овог храма, архијерејски намјесник подгоричко-колашински, прота Велибор Џомић уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, јереја Блаже Божовића и ђакона Ивана Црногорчевића.

Појци овог храма предвођени протојерејем, Јованом Радовићем, одговарали су током Светог богослужења.

Након прочитаног Јеванђелског зачала, словом поуке о путоказима који воде ка Вјечном Животу, сабранима се обратио началствујући свештенослужитељ, прота Џомић, рекавши:

,, Света Црква нас води у Живот Вјечни, она нас на том путу васпитава и учи како да стигнемо до Вјечног живота – како да одговоримо на најважније питање у историји рода људскога управо као и онај младић који пита Христа – Учитељу Благи, шта да чиним па да задобијем Живот вјечни ?“

На том путу ка задобијању Царства Божијег, прота Џомић је казао да су се сурвали многи умови и да су се многе идеје и идеологије на њему разбиле.

,, Могли су људи да одгонетају многе загонетке земаљске, али никада ниједан човјек ниједна идеја, идеологија и организација није могла да одговори на питање – шта човјек да чини па да задобије Живот вјечни? Једини који нам је одговорио на то питање  је Господ наш, Исус Христос. Својим рођењем од Пресвете Дјеве у Витлејемској пећини, чудесним животом у Јудеји,  Богочовјечанским дјелом, мисијом и просвећењем, призвањем Светих апостола,  Страдањем, Васкрсењем и Вазнесењем те седењем са десне стране Бога Оца – и свим оним ријечима које нам је дао, живећи са Светим апостолима – дарује нам знаке, тајне и путеве, свакоме од нас у свакоме времену како да задобијемо Живот Вјечни”,  казао је началствујући свештенослужитељ.

Један од тих васпитних путева, како је казао прота Џомић, јесте и овај свештени Пост, у коме се налазимо.

Он је подсјетио да је овај Пост, један од четири вишедневна Поста који су установљени Светом црквом Божијом, посвећен Светим апостолима првим ученицима Христовим, који су први чули и проширили по свему свијету Благу Вијест о Христу, о Светој Тројици, Богу Оцу, Сину и Духу Светоме, Тројици једносуштној и животворној.

Међутим, отац Велибор је указао и на то, да је овај Свети и свештени Пост само један од  средстава на путу ка задобијању Живота Вјечног; да треба да се молимо, да живимо по закону Божијем и да свакодневно себе испитујемо – гдје се налазимо на лествици духовног живота, свјесни сопствене недостојности.

,, Највећи светитељи сматрали су себе највећим грешницима. А ми данас имамо изврнуту логику – да највећи грешници сматрају себе највећим праведницима.Зато  приступајући смело са љубављу Светим тајнама, не због праведности наше (јер смо свјесни да ништа добро нисмо учинили, већ да само гомиламо своје гријехе)  смело приступамо по љубави Божијој – јер Господ прима свакога грешника који му прилази чистога срца, који му прилази свјестан свога покајања, гријеха и своје истинске, нелицемјерне, безобалне љубави Божије. “

Отац је затим подсјетио на један догађај који се догодио прије Другог свјетског рата у Студеници, древној лаври Немањића:

,, Свети Владика Николај Велимировић је на празник када је причешћивао народ у тим нередовним ситуацијама (који је пристизао у великом броју и када није било времена да се раније исповиједе или нису имали свештеника или цркава) питао: Јеси ли грешан брате или сестро !? Сваки од тих истинских вјерника, хришћана, одговарао би: Грешан сам Свети Владико ! У том реду причасника нашла се и једна нашминкана дама, која се на питање Јеси ли грешна сестро обрецнула и одговорила да она уопште није грешна ! Свети Владика јој је одговорио – да прође, јер је Свето Причешће само за грешнике.“

Началствујући свештенослужитељ је затим позвао све људе да буду као они истински, честити људи који су свјесни својих слабости и падова, да приносе дар покајања како би живјели у вјери и врлини.

Прота је казао да су ово путокази на путу ка спасењу које нам је Господ дао, на путу ка откривању тајне која је нама откривена, као никад ни у једној идеји или идеологији.

,,  То је тајна да човјек није смртан, да је вјечно непролазно биће, да је створен по Лику Божијем за Вјечност, а не за трулежни живот”, нагласио је прота Велибор на крају свога обраћања .

Након примања Свете тајне причешћа, заблагодаривши Господу, одржан је час вјеронауке код протинице Надице Радовић за полазнике школе при овом Светом храму.

Потом је заједничарење парохијана настављено по устаљеном обичају у црквеној гостопримници овог Светог храма под Горицом.

Елза Бибић
Извор: Митрополија црногорско-приморска










Нема коментара:

Постави коментар