Како је за нас природно и радосно да у току летњег поста,
одлазећи у природу... ослушкујући шуштање лишћа и гледајући небеско
пространство, славимо Господа Који нам је даровао да се наслађујемо имајући четири годишња доба: лето, јесен, зиму и пролеће. Код Бога, у природи, нема лошег времена. Кроз молитвену везу с Творцем накратко се ослобађамо досаде, туге, чамотиње, па чак и депресије које су својствене становницима градова. Напротив, осећамо плиму животних, виталних снага, тако да поново желимо да живимо, и да се молимо, и да се трудимо у славу Господа и на добробит ближњих.
пространство, славимо Господа Који нам је даровао да се наслађујемо имајући четири годишња доба: лето, јесен, зиму и пролеће. Код Бога, у природи, нема лошег времена. Кроз молитвену везу с Творцем накратко се ослобађамо досаде, туге, чамотиње, па чак и депресије које су својствене становницима градова. Напротив, осећамо плиму животних, виталних снага, тако да поново желимо да живимо, и да се молимо, и да се трудимо у славу Господа и на добробит ближњих.
Тиховање-исихија, сједињено с молитвом, заиста обнавља
човекове душевне и телесне снаге, избавља га од стреса, од неке лажне пометње и
уједно нам даје драгоцену резерву животне снаге, неопходне за међусобно
општење. У току Апостолског поста позвани смо да будемо благовесници који шире
радост и бодрост, да имамо активан животни став, да будемо спремни да чинимо
добро по којем се хришћанин пре свега разликује од човека којем је туђа нада у
свемогућег и сведоброг Бога.
...
Нема коментара:
Постави коментар