Поремећаји у исхрани више нису проблем који се везује само за адолесценте и младе жене. Све чешће се јављају и код деце, па чак и код ученика основне школе, што их чини важним здравственим и
психолошким проблемом. Ови поремећаји не утичу само на навике у исхрани, већ и на слику коју дете има о себи, на емоционално стање и на целокупно физичко здравље.
Најчешћи облици
Међу најпознатијим поремећајима су анорексија нервоза,
булимија нервоза и компулзивно преједање. Анорексија се препознаје по
драстичном смањивању уноса хране и јаком страху од гојења, чак и када је дете
већ јако мршаво. Булимија подразумева епизоде преједања након којих следи
намерно повраћање или друге мере да се храна „поништи“, док се код компулзивног
преједања јавља неконтролисано узимање велике количине хране без накнадног
повраћања.
Зашто се јављају
На развој поремећаја исхране утиче више фактора, а међу
најважнијима су притисак окружења, друштвене мреже, поређење са другима и
незадовољство изгледом. Деца данас врло рано почињу да размишљају о
килограмима, дијетама и „идеалном“ телу, а негативни коментари вршњака или
породице могу додатно да погоршају проблем. Код неке деце поремећај се развија
постепено, кроз наизглед безазлено прескакање оброка, а код друге кроз опсесију
калоријама, вежбањем или контролом тежине.
На које знаке родитељи треба да обрате пажњу
Родитељи би требало да реагују ако дете нагло почне да
прескаче оброке, да једе много мање него раније или да избегава заједничке
породичне ручкове. Сумњу треба да изазове и ако дете одмах после јела одлази у
тоалет, ако опсесивно говори о калоријама и дијетама, ако се често гледа у
огледалу и критикује свој изглед или ако нагло губи на тежини. Поред тога,
честе промене расположења, повлачење у себе и раздражљивост могу бити додатни
сигнал да постоји озбиљан проблем.
Последице могу бити озбиљне
Дуготрајни поремећаји у исхрани могу да оставе тешке
последице на организам, нарочито код деце која су у периоду раста и развоја.
Могу се јавити слабљење срца, хормонски поремећаји, проблеми са варењем,
поремећаји раста и општа исцрпљеност. Осим физичких последица, често се
развијају анксиозност, депресија, ниско самопоуздање и осећај кривице, због
чега је овај проблем потребно схватити веома озбиљно.
Када тражити помоћ
Чим родитељи примете сумњиве промене у понашању детета око
хране, треба да се обрате стручњаку. Најбољи исход се постиже када се проблем
открије рано и када лечење укључује и лекаре и психолошку подршку, уз активно
учешће породице. Што се пре реагује, веће су шансе да се дете врати здравом
односу према храни и сопственом телу.
Текст припремио ✥ блог „Дођи и види“ ✥
Још текстова о здрављу можете да пронађете ОВДЕ.
„Дођи и види“ пратите нас на нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi
Нема коментара:
Постави коментар