Сава је од многих слушао о врху Свете Горе, о прекрасним утисцима везаним за успоне на то место и поклоњење на дан Преображења Господњег. У њему се родила чежња да и сам оде тамо и да се поклони „старцу Атосу”, мислећи да се тај назив заиста односи на неког уваженог старца који тамо живи.
Упркос забрани свог старца, Сава се
запутио ка врху Свете Горе. Кад је стигао до места које зову „Хаири” уистину је
срео неког уваженог, седобрадог и исцрпљеног старца који се сажалио на њега и
рекао:
„Куда си пошао, чедо моје? Изгледаш
тужно и уморно. О чему се ради?”
„Желим да се поклоним старцу Атосу”,
успео је да прозбори преморени Сава.
„Ја сам старац Атос, чедо моје. Где
живиш? Одакле долазиш?”
„Из Керасије. Из скита Свете Ане.”
„Из скита Свете Ане? Познајем све
који тамо живе. Како то да тебе не познајем? Чудим се, али ти немој да бринеш”,
рекао је тобожњи стари монах. „Ја сам духовник и сви послушници који су одважни
и желе да изврше своју вољу долазе овамо да ми се поклоне. Сад више нема
потребе да се и даље замараш. Ја сам сам дошао и нашао те. Видим твоју намеру.
Није потребно да се пењеш на врх. Поклони ми се и врати се кући. Извршавај
своју вољу и ја ћу се бринути о теби.”
Монах Сава је био заслепљен својим
непослушањем и речима сатане, који је изгледао онако како је он замишљао да би
требало да изгледа старац Атос. Поклонио му се, али је ужаснуто приметио да
рука коју је целивао има застрашујуће дуге нокте. Схватио је своју заблуду.
„Сад си мој”, рекао му је ђаво у
лику старца Атоса. „Доћи ћу једног дана да те поведем са собом.”
У истом тренутку, Сава је пао у
несвест. Након више часова, нашли су га неки путници и вратили на „место
покајања”, односно у скит Свете Ане. После три дана прибрао се и са сузама
испричао шта се догодило, тражећи опроштај од старца и скитске сабраће.
Осам година провео је у скиту, а нигде
није могао да се смири. Петнаест година је у светом манастиру Ивирону преклињао
за помоћ чудотворну икону Богородице Портаитисе.
Када се једном приликом са двојицом
браће нашао на мору и пецао, у истом оном часу у којем се некад поклонио
сатани, налет олујног ветра га је наочиглед осталих уграбио из барке. Сажаљења
достојни монах Сава заувек је ишчезао.
***
У Каруљи је живео подвижник по
имену Пахомије, који је пао у страшну прелест. Био је уверен да не постоји
свештеник који би био достојан да га причести. Очекивао је да се појави ангео с
небеса који ће му донети Свете Тајне. Његов крај је био трагичан. Пао је низ
стену и утопио се у мору. Нашли су га у Сикији, на супротној обали, пошто су га
допола појеле велике рибе.
#прелест, #словоопрелести, #prelest, #slovooprelesti,
Нема коментара:
Постави коментар