Том приликом свој благослов Бијелом Пољу су пронијели Свети
Василије Острошки Чудотворац, Свети свештеномученик Харалампије и Преподобна
мати Параскева Петка, чије су се мошти и реликвије носили на литији.
Владика Јоаникије у својој бесједи је казао да Господ
невидљиво освјетљава биће цијеле земље и и оживотворава дух и просвећује мисао.
-Ова наша литија, молитвени ход је љепота овога празника.
Зато излазимо са барјацима, крстовима, кадионицама, појући духовне пјесме у
славу Божју, благослиљајући и воду, ваздух, град и домове народа који овдје
живи, призивајући Божју милост и благодат на све. Свети пророк Мојсије је
говорио Господу. - Господе, ако ти и твоји анђели не будеш ишао пред нама, нећу
кретати овај народ. Ако будеш ишао пред нама онда ћу кренути народ. Тако и ми
вршимо Литију у име Божје, не у име човјека, политике или нечега другог
земаљског, него у име и у славу Бога живога. У славу оваплоћења Христовог,
његовога Крста његовога часнога, ознамењени силом његове искупитељске жртве и
славом васкрсења. У тој вјери крећемо свагда послије празничне службе и у току
празника, како гдје можемо устројити. И тако славу овог празника свједочимо
јавно. Наша служба је и јавна и видљива. А оно што је невидљиво то је дејство
Божје силе и благодати, јер, ми у име Божје вршећи ову свету службу призивамо
невидљиву, чудотворну и милотворну силу Божју, која нас оплемењује, просвећује,
обједињује у једној вјери и љубави братској, оснажујући нас да љубимо Бога, да
носимо свој крст у овом животу. Да пловимо сигурно узбурканим морем овога
живота и идемо царским путем не бојећи се, јер, свети Апостоли кад их је Господ
довукао силом са висине и оснажио силом Светога Духа, изишли су у свијет и
проповиједали Јеванђеље.
-Ова литија изображава ход светих Апостола и ход цркве Божје
кроз историју, а нарочито изображава оно када је Црква Божја задобијала славу,
када је послије три вијека гоњења црква препородила своје гонитеље, паганску
незнабожачку и многобожачку Римску империју претворила у хришћанску државу и од
цркве која је била стјерана у катакомбе изашла је оснажена силом Христовом,
задобивши славу и поставши вјера царева и господара овога свијета, па су сви
вјерни владари до последњега хришћанскога цара Николаја мученика, и до нашега
краља Александра такође мученика, исповиједали једну те исту вјеру као
миропомазане главе – господар, владар, краљ или цар – али Христу Богу раб. Онај
који је задобио највећу славу у српском роду, као владар, цар Душан силни
потписивао се „Христу Богу – раб и слуга“ – слуга Богу, цркви и народу, поручио
је Владика и подсјетио да је Црква задобила још једну побједу у наше дане и да
је одољела безбожној идеологији, иако је била стјерана у мишју рупу, понижена.
-Многе су цркве биле затворене а народ од ње одбијен. Али и
та безбожна комунистичка идеологија није могла протјерати Бога из људског срца,
из народа Светог Саве и Светог Василија. И ево, како одумире то безбожништво,
тако Црква јача. И тако ова Литија, показујући славу свете вјере православне,
истовремено је позив свима који још нијесу постали учесници овога сабора да се
прикључе, јер је ово свети сабор и много чега великог, бесконачног и бесмртног,
се лишавају они који са њега изостају.
-Видимо народ изиђе на улицу али многи се не прикључе
литији, али све то разумијемо, неко не може од старости и болести. Али видимо
како пролази литија догађа се нешто што друго нема у другим градовима а што
није баш за похвалу, бесједио је Владика и истакао примјер никшићке литије,
гдје како се поју пјесме, кади се и читају молитве, ко се год гдје нашао неће
да сједи на некој тераси нити да држи ногу преко ноге него устаје и крсти се, а
то у Бијелом Пољу није случај. Ја то прије свега говорим православнима, ја
другим вјерама ништа не замјерам. Али може бити да се догађа нешто чудно, да
многи који нису православне вјере устану и испоштују свечаност, а православни
остану да сједе, имамо тога. Тако када нас радује овај празник ми не
заборављамо, иако има доста доброг не заборављамо и то лоше, да завист и пакост
претворимо у љубав, у чистоту, у радост сусрета са ближњим својим у Цркви
Божјој, вјери православној, свјетлости Божјој истини и правди.
-Нека буде срећан овај дивни и величанствени Петровдански
сабор. Окупљате се у овој светињи која је дубоки коријен свете вјере
православне, казао је Владика, додајући да је то знаменита црква Светих
апостола Петра и Павла, гдје нас облистава свјетлост Мирослављевог јеванђеља.
-Да се подсјетимо да смо народ који има дубоке коријене. То много значи, јер из
коријена долазе снага и поуздање. Укоријењен бити значи бити постојан у сваком
добру. Хвала Црквеној општини Бијело Поље и свештенству, и нашим драгим гостима
који су дошли из Епархије милешевске и других крајева.
Владика је на крају изразио благодарност једном од оних
заслужних Бјелопољаца, који су годинама чинили добро Црквеној општини Бијело
Поље и Епархији будимљанско-никшићкој и дали велики допринос обнови. -Људима
који су сву своју љубав дали не тражећи ништа заузврат. Добили су Божју милост
и благодат и нека их он прати у све дане живота њиховог. То је адвокат Миладин
Јоксимовић, којем уручујемо највеће одликовање наше Епархије, медаљу светог
великомученика побједоносца Георгија првог степена, казао је владика.
Захваљујући се на великом признању угледни адвокат
Јоксимовић је саопштио да је изненађен великим уздарјем којим га награди
владика Јоаникије. -Све што сам радио ових година, у корист и за дјело Епархије
будимљанско-никшићке и опште наше свете Православне Цркве нијесам радио да бих
тражио било какво признање. Радио сам то од срца, из вјере. Јер знам да је
једино оно што сам из куће понио, шта поштујем и у шта се заклињем, наша света
Православна Црква, наше свештенство, овај народ који се окупља око наших светиња.
Преосвећени Владико, хвала Вам на овом заиста лијепом признању, а ја ћу се
трудити да оно што сам до сада радио, уз Божју помоћ и помоћ овог народа, на
славу Цркве бар дупло увећам, захвалио је г. Јоксимовић.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
Нема коментара:
Постави коментар