Саслуживало је више свештеника и свештеномонаха Епархије, а сверадосном чину освећења новоподигутог храма и служењу Свете Литургије присуствовао је, у великом броју, вјерни народ овог краја.
У архипастирској бесједи Преосвећени Епископ је говорио о
Небеској тајни којој је посвећен новоосвештани храм у селу Сеоца.
„Овај новоподигнути храм Божји посвећен је Светом арханђелу
Гаврилу, оном архистратигу војске Небеске, који је од Бога примио заповијест да
благу вијест о рођењу Христовом саопшти Пресветој Дјеви Богородици, да јој
саопшти да је Њу Господ изабрао да се удостоји наиласка Светог Духа и у својој
дјевичанској утроби зачне Спаситеља свијета Господа Исуса Христа.“
„Пресвета Дјева Богородица, примивши са Неба од Бога, ту
вијест коју јој саопштава Свети арханђел Гаврило, пита: Како ће то бити, јер ја
не знам за мужа, а била је ријешила да остане у дјевству, у побожности цијелог
живота. Сам арханђел Гаврил не саопштава, није му дато да саопшти како ће ти
бити, него само говори шта ће бити, па каже: Дух Свети доћи ће на тебе и сила
Свевишњега осјениће те и зачећеш и родићеш сина, надјенућеш му име Емануил, што
значи С нама Бог“, казао је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије.
Господ Исус Христос, додао је Владика, зачет силом и
дејством Светог Духа у утроби дјевојке Марије, која је изабрана од свих
покољења да буде мајком Спаситеља нашег Исуса Христа, од Ње је примио људску
природу и саопштио нам је Своје Јеванђеље, говорећи људским језиком, али
надахнуто Божанском силом.
„Дејство Његовог Божанства осјетили су, прије свега, Пресвета
Дјева Богородица, Праведни Јосиф Обручник, а онда Свети Јован Крститељ, Свети
апостоли Христови, чији Сабор данас прослављамо. Његова ријеч стигла је и до
наших предака, коју су је примили свим срцем, па су многе светиње подигли.
Тешко би било набројати их, има их као звијезда на небу“.
„Том великом сазвежђу српских светиња придружује се данас и
ова црква Ловћенска капела, седма коју смо подигли у Епархији
будимљанско-никшићкој, а ускоро ће бити освештана још још једна у Голији“,
нагласио је Његово Преосвештенство.
Он се осврнуо на историјска догађања која су се збила у јулу
1941. када је, по ријечима Преосвећеног Епископа, неколико профашистички
настројених Црногораца, на велики празник Петровдан, прогласило фашистичку Црну
Гору независну по угледу на независну државу Хрватску. Већ сјутрадан устао је
народ Црне Горе да се врати Његошевом завјету.
„Понудили су унуку краља Николе да дође и буде господар тој
профашистичкој независној Црној Гори, али је он одбио. То је чинио несрећни
Секула Дрљевић, слуга Павелића и Хитлера, који је затровао Црну Гору, па је 13.
јула устао народ Црне Горе да се врати Његошевом завјету. 12. јула они су
одступили од Његоша, али се одмах сјутрадан Црна Гора вратила Његошу и његовом
завјету слободе и косовској мисли Његошевој, да се не може под срамотом и
издајом живјети, него је и боље гинути за слободу. Ту је био цио народ Црне
Горе, осим нешто мало изманипулисаних несрећника фашиста“, рекао је Владика
Јоаникије.
По његовим ријечима тог дана Црна Гора је била Његошева Црна
Гора, као што је капела на Ловћену знак његове мисли и слава његове поезије. Ту
завјетну цркву и завјетну светињу нашег рода срушише са новим подјелама
наследници Секуле Дрљевића.
„Мислили су безбожници да ће тако да се обрачунају са
Његошем, да ће да га утамниче, затворе у зиндан и да ће Његош убудуће мислити
као што они мисле и говорити оно што је њима драго да говори, али његова ријеч
је света и просветљује потомство Његошево. Не само Црну Гору, него цио српски народ,
а Његош, као велики пјесник и православни владика, поштован је у цијелој
православној васељени“.
„Видите, браћо и сестре, чуда које догађа пред нашим очима.
Срушише безбожници цркву Његошеву, али многе цркве Његошеве капеле никоше по
цијелом српству од Котора до Минхена, Србије и Републиле Српске, а ми у
Епархији будимљанско-никшићкој подигли смо седму и освештали је. Мало другачије
је направљена, на умјетнички начин испројектована. Јесте важно што је ово
Његошева црква, али важније од тога је што је светиња и да јој долазимо као
светињи“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Владика је, овом приликом, изразио захвалност свима који су
се потрудили у овом богоугодном дјелу. Г.-дина Вујицу Митровића одликовао је
Орденом Светог великомученика Георгија Првог реда „за љубав према својој светој
Цркви, нарочито приликом изградње храма Светог архангела Гаврила на Сеоцу“.
„Захваљујем свима који су се потрудили, повелики је број,
али ипак морам да истакнем посебно г.-дина Вујицу Митровића с којим смо били
највише у контакту око градње ове светиње. Овом приликом желимо њега посебно да
истакнемо и да му додјелимо највеће признање Епархије будимљанско-никшићке –
Медаљу Светог Георгија Првог реда“, рекао је Његово Преосвештенство.
Додијељене су и архипастирске грамате онима који су се
потрудили око изградње новоподигнуте цркве Светог архангела Гаврила, реплике
Његошеве капеле на Ловћену.
Извођачки пројекат је урадио архитекта Љубиша Фолић из
Београда.
Камен темељац је полежен 30. маја 2009. године освећење је
обавило Његово Преосвештенство Епископ г. Јоаникије и том приликом је обављено
саборно крштење,
Храм је сазидан од блокова,
Крст на куполи храма је постављен 8. октобра 2016.г.је а
освећење је извршио Његово Преосвештенство Епископ г. Јоаникије.
Храм је сазидао вјерни народ. Земљиште за храм је поклонио
Вујица Митровић из Сеоца који је уједно и највећи приложник и добротвор храма.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Нема коментара:
Постави коментар