недеља, 12. фебруар 2017.

НЕДЕЉА О БЛУДНОМ СИНУ: СВЕТИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ

И блудни син доноси нам чудну Благовест. Благовест: како човек побеђује смрт. То је мало. Благовест: како човек наслеђује Царство Небеско. И то је мало. Благовест: како Отац Небески трчи у сусрет грешноме сину, грли га и љуби. И још Благовест: веселе се Небеса за блуднога сина који се покајао. Каква радост! Узбудили се Анђели, сви светови Небески. Шта се збива на малој земљи? Човек грешни каје се пред Богом, васкрсава из мртвих. Од блудног постаје паметан, пролази сав пут од греха до Бога и наслеђује Царство Небеско. Да, то је прича Спасова о блудноме сину.

Видимо из приче да је овај блудни син био огромни богаташ. Све је Божије имање било његово и његовог брата. Одједанпут он, боголико биће, крстолико биће…[2] тражи од Њега део имања свога. Као да вели: Тебе Оца Небескога нећу, Тебе Бога нећу, нетребаш ми; дај ми део мога имања и ја идем куда знам. И Господ им подели имање, а син узе своје имање, сву имовину своју, и крену у далеки свет, у даљњу земљу[3], како се вели, у земљи у којој нема Бога, у земљу у којој влада – ко? Мрачни демони, црни демони.

Тамо, у даљњој земљи, шта он ради? Живи развратно, троши имање немилице и на крају потроши све. Шта је то он трошио, какво имање? Душу је трошио, јер то је највеће имање које Бог даје човеку; душу је своју трошио у гресима у страстима. Ум свој, који му је Бог дао да размишља о Божанским стварима и Божанским циљевима овога света, он је разорио гресима својим и страстима. Савест своју сву је умртвио неосећањем за добро и зло, јер је сав у злу. Вољу своју…[4] упропастио, раслабио гресима, раслабио порочним животом.

Он је потрошио имање које му је Бог дао као човеку, и обрео се, где? Обрео се у тој туђој земљи и сав гладан. Осетио је он да његова природа, да његова душа, да његова савест не може се стално хранити гресима и страстима. Бог их је створио боголикима да би чезнули за Божијим имањем, за Божијом храном, за Божијом Правдом, за Божијом Љубављу, за Божијим Добротом – зато је створен човек. А блудни син све је изврнуо, изпреметао и себе упропастио. И наступила је глад, вели се, у тој земљи, велика глад.[5] И он од невоље и муке, шта је знао да ради? Прибего је једном човеку у тој туђој земљи да му чува свиње. Који је то човек? Ђаво. Јер блудни син напустио Бога потпуно и пришао ђаволу и предао себе њему. И хтеде да засити себе корењем што свиње једу, али и то му не даваше.[6] Тако, ђаво кад освоји човека он га разори потпуно и вољу му одузме ка добру, и свако добро труди се да избаци из њега. Тада одступе сви Анђели од њега. Али људска боголика природа, иако сва под гресима ипак…[7] (има) кончиће којим се држи Неба, има осећања која везују за Оца Небеског. Тако би и са блудним сином.

Када дође себе, вели Спаситељ у причи, он рече: Гле, ја умирем од глади, а у оца мога толико је најамника и у изобиљу свега има. Устаћу, идем ка Оцу и рећи ћу му: Оче! сагреших небу и теби, прими ме као једног од својих најамника.[8] Шта је то? То је лудило. Спаситељ вели да овај блудни син отиде и у лудилу живљаше у туђој земљи. Зато и вели „када дође к себи“, јер блудни син је био вансебан. Чинећи грехе, чинећи безакоња, живећи разблудно, живећи развратно, он је био ван себе. И заиста је био ван боголике суштине своје, ван божанског бића свог, сав је потонуо у гресима, у мору грехова.

Али не, то не важи само за њега, то важи и за мене и за тебе и за свакога од нас. Јер грех је увек лудило, мало или велико, свеједно. У гресима човек полуди, то не говорим ја, то говори Апостол Павле пишући посланицу Титу: „И ми некада бејасмо луди“,[9] бејасмо луди. Када Свети Апостоле? „Када живљасмо по жељама својим и у сластима греховним“. А ето, човек је увек луд док живи у гресима и страстима, иде путевима које …[10] које га изводе из памети. И он као неки месечар опијен сластима и гресима иде кроз овај свет, луд, ненормалан. Тако, блудни син служи нам овде свима као пример како се можемо опаметити, то јест, како можемо престати чинити грехе, живети у сластима и страстима овога света. Ту је лек, само један лек: покајање. Устаћу, идем оцу свом, идем оцу – то је спасење за људско биће. То је дејство лудила; (а покајањем) враћа се памети, оној боголикој памети коју му је Господ дао створивши га као боголико биће у овоме свету. Кад је то учинио од себе кад је од блуднога сина вратио се памети, и од мртвог васкрсао, блудни син је кренуо ка Оцу Небеском. Шта се збива?

Небеса се потресају. Сажали се Бог Отац Небески, угледавши сина издалека, потрча му, загрли га и целива га. А син му рече: „Оче, сагреших небу и теби, и нисам достојан назвати се син твој“. Отац га целива и наређује слугама својим, то јест Анђелима, Арханђелима, Херувимима, Серафимима наређује шта? Донесите најлепшу хаљину и обуците овом мом сину, дајте му прстен на руке (и) обућу на ноге, и доведите теле угојено, закољите да једемо и да се веселимо, јер овај син мој беше мртав, и оживе; беше изгубљен и нађе се. И Спаситељ додаје: и стадоше се веселити.[11] Небо се весели, Анђели се веселе, Херувими се веселе, све Небеске Силе се веселе, ради мајушног људског бића које на земљи, ето, упропастило свој божански пут[12] живећи у гресима, далеко ван дома Очевог, далеко од Бога, далеко од Светих Анђела.

Каква радост за све нас грешнике! Горе срца, и ви највећи грешници у целоме свету, јер, ево, вама се нуди васкрсење, да васкрснете, из свих смрти духовних. Вама се нуди опамећење да се опаметите, да не одлутате више у гресима и страстима. То нам је посведочио и ево сведочи непрекидно кроз векове и векове блудни син. Нема страха онда за нас људе, нема страх од греха, кад је ту покајање. Знај, нека сваки грешник зна, да је он јачи од свих грехова и од свих смрти у овоме свету. Јачи, чиме? Покајањем. Ето, једна врлина, а приводи сваког грешника Оцу Небеском. Даје му Вечни Живот, васкрсава га из мртвих. Зато, ми се хришћани не плашимо ни греха ни смрти, јер знамо да имамо сигурног победитеља свакога греха, сваке смрти – то је покајање. А шта то треба? Ту не треба ни школа, ни богатства, ништа. Само добра воља, добра воља: нећу више да грешим. Господе, кајем се пред Тобом! Господе, ничице падам пред Тобом. Дај ми само силе и моћи да хоћу покајање. Да никад не останем сав у гресима, трулим гресима којим се наслађују све горчине овога света. А шта је горчије од смрти? Ништа. Шта је горчије од греха? Ништа. Све то покајање облаговешћује. Диже нас из свих гробова наших, из свих падова наших, из свих грехова наших, из свих страсти наших.

Гле, за блудним сином бескраје поворке покајника, за њим пуно васкрслих мртваца, сви иду славећи Господа Христа Васкрситеља свих нас из свих грехова, из свих смрти. Шта су Светитељи међу њима? Много је покајника блудних синова. То је охрабрење за свакога од нас ма колико био велики грешник. Погледај на разбојника на Крсту, погледај на Марију Египћанку, погледај на Марију Магдалину, погледај на грешника цариника Закхеја, погледај на разбојника Мојсеја Мурина, погледај на све многобројне Светитеље, који су покајањем васкрсли себе из свих смрти, победили све смрти у овоме свету, и служили Господу као Анђели и Арханђели још у телу своме.

И данас Црква слави таква два угодника, непобедива победника: Светог Јефрема Сирина и Јефрема Печерског и Исака Сирина. Мали људи, мали као блудни син кад је напустио оца и побегао од њега – а гле шта су начинили од себе, у шта су преобразили себе! У чудесне дивне Анђеле, тако да су постали земаљски Анђели а небески људи. Тако се измешали у Царству Небеском и у Цркви, и Анђели и људи, да заједно живе и славе Господа Христа, Који нам и даје све победе над свима пороцима, над свима страстима, над свима смртима, над свима ђаволима. Ми, имајући то пред собом, пред очима својим, не бојимо се никаквог греха, јер је покајање ту.

Притекнимо ма којем Светитељу, Светом Јефрему данашњем, Исаку Сирину или Јовану Златоусту, они нас воде, кроз цео дан нас воде. Шта је данас? Данас је владавина Јефрема Сирима и Исака Сирина, и усто Златоуста, а свих њих посебно и скупа, победа свакодневна над свима гресима овога света, над свима смртима. Зато, немој да се плашиш никаквога греха. Прибегнимо увек по једном Светитељу, и молимо од њих, и победа је сигурна, они ће у души нашој загрејати силно покајање, умножити молитву, умножити љубав и све врлине уз накнаду нам…[13]

Нека би Благи Господ, молитвама данашњих Светитеље Јефрема Сирина и Исака Сирина, и свих Светитеља, био увек у помоћи нама људима на земљи, да би смо и ми, као некада блудни син, кроз покајање прибегли Господу Оцу Небеском да нас Он загрли и да се због нас развеселе сви Анђели на Небу. И да буде велика гозба ради нас, који смо покајани од свих грехова, еда би служили Господу Христу и у овом и у оном свету заједно са свима Светима. Амин.

 Беседа изговорена :

1974. године у манастиру Ћелије!


 ----------------------------------------
Напомене:

  1. Еванђеље по Луки 15,11-32
  2. Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис. – Уместо крстолико биће вероватније је: христолико биће. – Прим. уредн.
  3. Лк. 15,12-13
  4. Исто.
  5. Лк. 15,14
  6. Лк. 15,15-16
  7. Исто.
  8. Лк. 15,17-19
  9. Тит. 3,3
  10. Исто.
  11. Лк. 15, 20-24
  12. Можда: лик. – Прим. уред


Нема коментара:

Постави коментар