четвртак, 09. фебруар 2017.

ЗЛОУПОТРЕБА МАНАСТИРА, СВЕТИХ ИКОНА И МОЛИТВИ НА СОЦИЈАЛНИМ МРЕЖАМА

Драга браћо и сестре у Христу,



Свједоци смо злоупотребе имена манастира Острог (a и других манастира), на разноразним ФБ профилима, који немају благослов цркве, и који апсолутно немају никакве везе са манастирима по којима носе име, нити ca учењем свете цркве православне!


У светим јеванђељима нас Господ наш Исус Христос упозорава:" Чувајте се да вас ко не превари. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити."

Браћо и сестре, опасно и душепогубно зло се брзо шири на поменутим лажним и безбожним ФБ профилима, a који да би заварали неупућене у вјери , намјерно носe имена манастира (Острог итд), и тиме заводе народ на пут који га одваја од цркве Христове и спасењa.

Још од пада првог човjека па до данашњих дана људи не престају да вире иза завjесе стварности не би ли видjели од чега је она саздана. Чак ни божанско откривање истине није било довољно да утjеши човjека гладног разумjевања. Данас, мас-медији, лажни и душепогубни ФБ профили који носe имена светих манастира, све више постају пропагандна трибина свакојаких лажних пророка и пророчица дневне људске судбине, који лове у своје погубне мреже вjерне, неосjетно их удаљујући од спасоносног окриља Цркве и Христове Истине!

Размjере ове појаве су толике да су због ње, разумије се из више «цивилизацијских « разлога, забринути и неки наши атеистички и паганизирани кругови.

Православна црква треба да се огласи и поводом овог «крупног друштвеног проблема», поготово они који су носиоци истинске духовности и чувари наших светиња.

Посљедњих година више није било потребно да се иде у Бугарску код Ванге и расколника, код нас се «открило» видовњаштво и бајање, нешто не типично за ово поднебље. Као печурке послије кише, ничу многобројни приватни издавачи који се баве објављивањем искључиво езотеричне, окулитискитчке литературе. Појава «пророка» се искоришћава чак у политичке сврхе. Пракса употребе сувјеверја нa телевизији незамислива је у модерном свету. Ово не представља никакав степен демократије. Астрологијa и пророчанство више нису ведра духовна разбибрига, већ озбиљан посао, у чистом моралном и политичком смислу.

Усред буке и збрке модерних времена, појава лажних пророка, «чудотвораца» је уобичајена, то је симптом болести духовног организма једног народа, који се одрекао правде и истине Христове и похрлио у таму новог паганизма. Особе које су популарне и «проричу» не чине то у име Христа Бога, него из свог демонски прелешћеног срца и ума, најчешће и зарад своје славе, због чега су, такође, веома опасне за вjерски непросвjећене.

Ничег заједничког са истином

Астрологија и хиромантија немају ничег заједничког са истином Откривења Цркви Божјој. Шта више, строго су забрањене. Ноомоканон, зборник правила црквеног живота, одређује шест година забране светог причешћа за оне који се баве астрологијом или питају астрологе за савjет. Учење о «судбини» и «карми» су многобожачке самообмане. Не постоји накаква судбина као нужност да човjек учини овај или онај поступак. Мада Господ зна шта ће неко учинити, свако од нас има слободну вољу по којој се опредjељује. Божје свезнање не утиче на нашу слободу. «Карма» и учење о «предходним животима» су оријенталне вjерске доктрине које су од светих отаца одбачене као неистине. Планете и звијезде су небеска тијела, без разума, воље и осjећања; оне као ни остaли физички објекти не могу управљати човjековим поступцима. Свети оци који су о овим проблемима писали, од светог Јована Златоуста до дана данашњега, упозоравају хришћане да се клоне свих видова тобожњих предсказања, астрологије, магије, спиритизма, итд. Ко то не буде појмио, лишиће се заступништва Божијег и свjесно ће се предати у руке непријатељу нашег спасења – злом духу.

Иако се окултизам појављује у различитим формама, његова препознатљива и кључна карактеристика је поистовећење са ђаволом и пријатељски однос са њим. Постоји, ипак, квалитативна разлика између наивног консултовања астролошких карата и призивања ђавола за остварење неког циља. Док је астрологија просто причање основних истина хришћанске вјере, окултизам је изједначавање са ђаволским силама. Окултизам је у свом бићу изједначавање са демоном, заправо употреба ђаволских сила ради остваривања нечијег циља или жеље. Он је познат као сатанизам. Разумије се да је целокупно биће Цркве позвано да се одупре оваковом поистовећивању са силама таме. Уствари, Црква наставља дjело Христово које је Царство Божије, Царство Светлости, спасења човjека од ђавола – још од крштења преко светотајинског живота Цркве. Одрицање од сатане на крштењу, радост поноћног васкршњег богослужења указује на суштинско размимоилажење Цркве и сваког покрета, који би да се повезује са демонским силама.

Има много хришћана којима је тешко повјеровати у личну силу зла, сатане иако је Црква од самог почетка учила о оличеном злу.

Безбожни простор

Једно је јасно и очито, да је моћ и сила ђавола сасвим релна, а то је очигледно на нашим обезбоженим просторима. Многи који занесени својим слободама и правима, у свој својој виоленетности, заробљени су ђаволским мрежама. Морамо признати да секуларизовано друштво жели да потисне хришћанску вјеру из јавног живота. Отуда толико збуњивање нашега народа, умjесто истинске Цркве, у њему појављују и разврежују, уједињени, сујевјерје и идолослужење. Хришћани имају право да се супроставе свакој врсти окултизма, а посебно оним његовим формама које директно упућују на били какву везу са злом, без обзира како се звала.

Пошто «видовњаци» и «пророци» шаљу многе под Острог или покушавају злоупотребити Светињу, ми који служимо Светињи одоворно свједочимо љубав и отвореност према сваком људском бићу. Ми не сjедимо скрштених руку, нити пак, плачемо над судбином нашега народа, већ излазимо у сусрет изманипулисаном народу од свих његових «усрећитеља». Наравно да се благодат и берићет не може купити никаквим новцима. Било је нажалост оних који су покушали да своје чаробњаштво озаконе нашом саглашношћу, а ми морамо истаћи да без обзира на своју срдачност према свима било које вjере, невjере и «пасје вјере», никаквог «чуда» у земљи појаве разних чудака не би без Божије помоћи и наше спремности за промjеном и покајањем.

Острошка светиња и њено дуготворство позива на право чудо, које доводи човjека до чудесног усхићења, благодарности Богу и живота другог човjека. Свети Василије је био такав човjек који се молио Богу, постио и служио смjерно и скромно ближњима. Он је чинио чуда за вријеме свог земаљскога живота, као што и сада чини многа чудеса, али с тим што то себи никада није приписивао, већ Живом Богу. Његово тијело се напунило као живи сасуд енергија Божијих и постало нетрулежно и лековито. Лијек који се добија у Острогу подразумијева живу вjеру а не сујевјерје и маловјерје; подразумјева активан и динамичан живот у Православној цркви. Зато смо ми православни одговорни за цио свијет који у злу лежи. Ми позивамо на будност и расуђивање, на спремност да одолимо свим искушењима, лажним духовностима и политизацији и идеологизацији хришћанства.

И на крају да се помолимо да нас Господ сачува од овог зла, и за оне који су упали у ову замку да их Господ спаси и помилује:

Нека васкрсне Бог и нека се развеју непријатељи Његови, и нека бjеже од лица Његова сви који га мрзе. Као што ишчезава дим, да ишчезну, као што се топи восак од лица огња. Тако да погину грешници од лица Божијег, а праведници нека се веселе. Ево дана који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему.

Христос, истинити Бог наш, молитвама Пречисте Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије, силом Часног и Животворног Крста, заштитништвом часних небеских Сила Бестjелесних, молитвама часног славног Пророка Претече и Крститеља Јована, Светих славних и свехвалних Апостола, Светих отаца наших васељенских учитеља и јерарха: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, Атанасија и Кирила, Јована Милостивог патријарха Александријског, Николаја Мирликијског, Спиридона епископа Тримитундског Чудотворца, светог апостола првомученика и архиђакона Стефана, Преподобних и богоносних отаца наших: Антонија, Ефтимија, Саве Освећеног, Теодосија Општежитеља, Онуфрија, Арсенија и свих преподобних, Светих и цjелебних Бесребреника Козме и Дамјана, Кира и Јована, Пантелејмона и Ермолаја, Сампсона и Диомида, Фотија и Аниките, Талалеја и Трифуна и Панкратија архиепископа, Светих славних и добропобjедних мученика, преподобних и богоносних отаца наших, Светих славних великомученика Георгија Побjедоносца, Димитрија Мироточивог, Теодора Тирона и Теодора Стратилата, Мине чудотворца и свештеномученика Харалампија и Елефтерија, Светих и праведних богоотаца Јоакима и Ане, Светог свештеномученика Кипријана и Свете Мученице Јустине и свих Светих, молимо Те Многомилостиви Господе, услиши нас грешне који Ти се молимо и помилуј нас.

Молитвама Светих Отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин.

Ваш молитвеник пред Господом,

О. Саша Ј.Туркић


Извор: Сабор

Нема коментара:

Постави коментар