Aрхимандрит Василије Ивиронски

Ово је главна врлина и једна од највећих, неповређивање другога. Уместо да кажемо „Мислим, дакле постојим“, верујем да можемо рећи „Праштам, дакле постојим!"

Ако, онда, неко трпељиво подноси тешкоће које је Бог дозволио да га се дотакну – а тешкоће су благослов – ако свима опрости и нема ништа против никога, у једном трену, неочекивано, и без спољашњег узрока, како ава Исаак каже „ благослов Божији ће стићи. Тада се човек просветљује, и постаје светлост по благодати“.

архимандрит Василије Ивиронски

Извор: Манастир Подмаине