Саслуживали су архијерејски намесник београдско-посавски протојереј-ставрофор Бранко Митровић, протојереји-ставрофори Мирослав Стикић и Драган Анђелић, јереји Емил Миловановић и др Никола Гаврић, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Драган Танасијевић и Мирослав Митровић.
Светој тајни причешћа приступили су ученици Основне школе
"Стефан Дечански" из Железника. Малишани из Сремчице и Железника
сабрана на светој Литургији са вероучитељима и богољубивим народом певали су
песме хвале и славе Господу уз хор "Света Јелена Дечанска" који води
Тијана Николић.
Славски колач преломио је Патријарх српски г. Иринеј са
кумом данашње славе храма г. Драганом Вучичевићем и његовом породицом.
Орден Светог Саве II степена за вишегодишно несебично
залагање и уложени труд и несебичну новчану помоћ приликом генералне обнове,
уређења и улешавања храма Светог краља Стефана Дечанског Патријарх српски г.
Иринеј је уручио г. Златомиру Маринковићу, председнику Црквеног одбора, док је
орден Светог Саве III степена Свјатејши је уручио г. Игору Вучковићу,
привреднику из Железника.
Грамате за доброделатну љубав и помоћ Цркви Патријарх српски
г. Иринеј је уручиио г. Драгану Вучичевићу, г. Душану Ђоковићу и г. Драгиши
Мишовићу, као и гђи Наранџи Николић.
За труд и плодан рад на њиви Господњој јереј Александар
Гагић награђен је чином протонамесника.
Данашња црква Светог краља Стефана Дечанског саграђена је
1905. године на месту старог сеоског гробља, преко пута школе, вероватно на
темељима старије богомоље, а надгробни споменици су били искоришћени за зидање
темеља цркве. Подигнута је захваљујући великој донацији ктиторке Катарине
Јовановић из Београда, која је то учинила за покој душе својих предака пореклом
из Железника (од фамилије Урошевић). У крипти храма налази се њена породична
гробница. Храм је посветила Светом Стефану Дечанском, Краљу српском, својој
крсној слави, а поред новчаног прилога (хиљаду дуката или 12 хиљада динара) и
старања о набавци материјала за изградњу, ктиторка је уложила велики труд на
издвајању цркве из остружничке и формирању железничке парохије, који је
крунисан 7. октобра 1909. године, по одлуци Светог Архијерејског Сабора.
Поред прилога ктиторке удео у изградњи цркве имала је и
Општина Железник, а посебно признање се одаје Радовану Радојевићу, тежаку из
Железника, који је био на челу сељана који су својим трудом и самоодрицањем
несебично помогли да се црква подигне и освешта. Радови на изградњи су текли
убрзаним темпом, тако да је, од освећења темеља (1905. године) до завршетка
радова и опремања храма, прошло свега годину дана. У присуству краља Петара II
Карађорђевића и мноштва државних представника освећење храма је 16. априла
1906. године извршио Архиепископ београдски и Митрополит српски Димитрије.
Цркву је пројектовао архитекта Драгомир Тадић, професор
Београдског универзитета. То је једнобродна грађевина без кубета, са
полукружном (споља петостраном) апсидом на источној и малом припратом на
западној страни. Поред улаза у храм, са западне стране, нешто касније 1961.
године, подигнут је мањи вестибал са звоником који је зидан тако да опонаша
српско-византијску градитељску школу са карактеристичном полихронијом зидних
површина. На западном зиду, у наосу цркве се налази мермерна плоча са
ктиторкиним натписом: Задужбина Катрине удова Мих. Јовановића, трговца из Београда,
посвећена 11. новембра 1605. године Светом краљу Стефану Дечанском. На
иконостасу ширине 4,35м налазе се мањи дуборезачки украси. На цркви се налази
још једна плоча сличне садржине. Икона Светог Стефана Дечанског изнад улазних
врата рад је академског сликара Живка Стојисављевић из Београда.
З.Зец
Извор: Српска Православна Црква
Нема коментара:
Постави коментар