ДА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА

Човек је свестан да је његов живот подложан смрти. И као што је Господ рекао, ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане, ако ли умре, род многи доноси (уп. Јн. 12, 24).

Биће нам добро када будемо схватили и разумели да постоји Један Који нас Свемоћно љуби и разуме. Из Своје Љубави све је створио. Из Своје Љубави створио је све нас. Свако од нас има своје име. Свако од нас постао је заједничар Божанске Благодати. У једном трену можемо пронаћи вечност. И као што знамо, једним потезом Божанства, ад је био разрушен. И у једној честици Тела и Крви Христове можемо пронаћи сав Рај. Тако, ми опитујемо предукус Раја – када певамо „Вкусите и видите, јако благ Господ“ – да знамо и спознамо да Бог је Љубав. Ава Исаак је рекао „Не бој се Господа због величанствености Његове моћи, већ Га се бој због величанствености Његове Љубави“ – зато што се Он унизује, и предаје Себе на жртву, за нас, неразумне. Видимо у Молитви Господњој – Нашем Оцу, предату од Господа – да је централна прозба Да буде воља Твоја. Видимо да је у Гетсиманском Врту Христос рекао Ава, Оче, принесу чашу ову мимо мене (уп. Мт.26, 42, Мк.14, 36). Био је у душевној патњи, молећи се усрдно. Три пута је поновио ову Молитву и завршио је прозбом Али опет не како ја хоћу него како ти (уп. Мк. 14, 36). Према томе, ова прозба Да буде воља Tвоја јесте наше драговољно приношење себе, Ономе, Јединоме, Који је Љубав. Када истински кажеш Да буде воља Твоја тада проналазиш мир: сви проблеми су решени. То захтева смелост вере и жртвену љубав. Тако, постајеш део Чокота, смештен си у Њега, храњен си соковима Божанског Чокота, храњен си Самим Духом Живота Христовог, Онога Који је Сам завршио прозбом „ Да буде воља Твоја“. Тако, на овај начин, премда живимо у свету, схватамо да упркос нашим слабостима постоји Неко Ко нас љуби. И проблеми живота нису решени нашим сопственим расуђивањем, већ предајући све Христу Богу – оно што тако често у Цркви изговарамо: Поменувши Пресвету, Пречисту, Преблагословену, Славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију, са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Ми такође, изговарамо Да буде воља Твоја, када се бавимо, оним, што зовемо Молитвом Срца, непрекидном молитвом, у којој кажемо Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног. Ти си Бог Који је силан ; ја сам човек слаб. Имам поверења у твоју Љубав. Не доносим човечије судове; иштем само једно: Да буде воља Твоја. И ово иштем са свештеном молбом Помилуј ме грешног . Смилуј се на мене како Ти знаш, и како Ти хоћеш.

Према томе, треба да будемо свесни своје сопствене немоћи, и Силе Његове Који нас љуби, тако да можемо бити спокојни, умирени, чак и ако је све око нас у немиру, претеће, зато што постоји Један, Који уређује све на невидљив начин, и води путем којим Он жели.

Aрхимандрит Василије Ивиронски
Извор: Манастир Подмаине