среда, 02. новембар 2016.

У манастиру Косијерево сахрањен монах Теодор (Митровић)

У манастиру Рођења Пресвете Богородице – Косијерево, у Петровићима код Никшића на празник Светог пророка Осије и Преподобномученика Андреја Критског, у недјељу 30. октобра 2016, сахрањени су земни остаци новопрестављеног слуге Божјег, монаха Теодора (Митровића), сабрата косијеревске светиње, који је погинуо, у петак 28. октобра, у сабраћајној насрећи на магистралном путу Враћеновићи – Вилуси.

Заупокојену Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије.

Заупокојеној Литургији присуствовао је велики број монаштва и вјерног народа.

Преосвећени Епископ је у наставку одслужио опијело, а свештенослужитељи су ковчег са тијелом потом пренијели до манастирског гробља, гдје се надгробном бесједом сабраном вјерном народу обратио Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Он је казао да је смрт праведника догађај који нас упућује у радост вјечног живота у Христу Господу, јер нас је Господ својим Васкрсењем учинио учесницима свог Васкрсења. Господ Исус Христос, васкрснувши из мртвих, даровао нам је слободу од смрти, даровао нам је нови живот и учинио да, за оне који вјерују у Њега, који се с Њим сједињују, смрт буде прелазак у нови живот и путовање према Царству небеском.

"Господ је свакоме опредијелио у овом животу да поживи колико Његов промисао одреди, а ми мислимо неко је поживио мало, неко доста. Ипак, живот у овом свијету је кратак и све вриједности овог свијета и вијека су релативне и пролазне, али није пролазно оно што човјек чини у славу Божју.То добија вјечни смисао“, казао је Његово Преосвештенство.

Он је напоменуо да је у Епархији будимљанско-никшићкој јуче био значајан догађај – 140 година Вучедолске битке, који је прослављен свечано и достојанствено, али се, у исто вријеме, према Владикиним ријечима, осјећала туга због изненадне смрти монаха Теодора.

"Али смо се тјешили да је Бог у том моменту узео оно што је најневиније и онога који је најсмирнији међу нама да се придружи онима који су животе своје положили за Крст часни и слободу златну прије 140 година на Вучјем долу. Службу освећења храма на Вучјем долу и цијелу свечаност смо прихватилина тај начин да је она за покој душе нашег брата, монаха Теодора“, рекао је Преосвећени Владика, додајући да је монах Теодор рано искусио искушења овог времена, јер је растао безродитеља.

"Чим је сазнао за себе он је прибјегао Христу, заправо, Христос је стално био са њим, прибјегао својој светој Цркви, замонашио се, али, ипак, трагао је за љубављу, за смирењем и топлином родитељском и ту топлину нашао је овдје. Скрасио се и смирио у манастиру Косијереву, овдје нашао свој дом и свог родитеља оца игумана Арсенија и за кратко вријеме показао врлине и вјеру, ревност, љубав, гостопримство“.

"Заволио га је народ овог краја, свештенство и монаштво и таман кад смо мислили да ће се брзо оспособити да прими свештенички чин и да послужи Господу у овој светињи у свештеничком чину, Бог га узе да на Небу настави своју службу. Богу славу узносимо увијек, па и у оваквим моментима“, казао је Епископ Јоаникије, закључујући своју бесједу ријечима:

"Нека нашем сабрату, монаху Теодору, који се овдје замонашио, примио монашку схиму прије непуну годину, нека њему, овој чистој души, дарује покоја заједно са оцима манастира Косијерева. То је велико јато горе које га чека, великих духовника и исповједника вјере православне од оних првих утемељивача манастира Косијерева, Теодосија Мишковића до свештеномученика Теофана Бејатовића, свештеномученика Дамјана Томића и многих других који су у овој светињи послужили народу своме, Богу угодили и на такав начин заслужили да се придруже лику оних који славе на Небесима Оца нашег небеског и Сина Његовог Спаситеља Господа Исуса Христа и Духа Светог“.

Од новопрестављеног слуге Божјег, монаха Тедора опростио се и јеромонах Арсеније, игуман манастира Косијерево. Он језахвалио свима који су дошли да драгог брата, монаха Теодора, испрате из овог привременог живота у живот вјечни.

"Оче и брате и дијете Теодоре, имао си тешко и незбринуто дјетињство, одбачен од своје биолошке мајке, али Мајка над мајкама Света Богородица, молећи свог Сина, Који је видио у теби чисту душу и невино срце, повео те правим путем, путем спасења. Као искушеник и монах у манастирима служио си часно и поштено, био као безазлено дијете, весео, насмијан, гостољубив. Волио си да дочекаш свакога, а највише дјецу“, рекао је о. Арсеније.

Нека је вјечан спомен нашем драгом и честитом брату Теодору.

Епархија Будимљанско-никшићка
31 / 10 / 2016










Нема коментара:

Постави коментар