слави литургијски и народни обичајно, а у многим градовима организују се дочеци и ватромети.
Шта је Српска Нова година
Српска Нова година је 1. јануар по јулијанском календару,
што по грегоријанском календару пада 14. јануара. Славе је Српска православна
црква и друге помесне цркве које се држе јулијанског календара, али и верни
народ у многим православним земљама.
Славље је распрострањено:
- у
Србији, Црној Гори, Републици Српској, Северној Македонији и православним
крајевима Хрватске
- у
Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији и Грузији, као и у
појединим кантонима у Швајцарској и деловима Шкотске.
Историјски контекст
У време Османског царства било је забрањено јавно
прослављање српских традиционалних празника, па су се Срби за Српску Нову
годину окупљали углавном у оквиру народних сабора и игара. У Краљевини СХС
грегоријански календар званично је уведен 1919. године, чиме је „стари“
календар и даље остао у црквеној употреби.
После Другог светског рата, прослава Православне нове године
дуго је била обесхрабривана и оцењивана као национални испад, да би тек
деведесетих година поново почела јавно да се обележава.
Обичаји и веровања
Према народном обичајном календару:
- током
дочека се не спава, а служе се врућа ракија, кувано вино и крофне
- у
једну крофну ставља се златник; верује се да ће онај ко га пронађе имати
успешну годину.
У народу је укорењен и назив Мали Божић, јер се тог
дана завршавају божићне свечаности и трпеза је свечана, са празничном
печеницом. У појединим крајевима тада се спаљују остаци бадњака и меси обредни
хлеб „василица“, као посебна погача за овај празник.
Црквени значај празника
Српска православна црква 14. јануара (1. јануара по
јулијанском календару) прославља три празника: Светог Василија Великог,
Обрезање Господње и народни празник Мали Божић. Због Светог Василија, у народу
је за јулијанску Нову годину укорењен и назив Василица.
У Београду се празник посебно обележава молебаном у Храму
Светог Саве пред поноћ, као молитвеним призивом благослова за нову годину.
Прослава данас
Последњих деценија Српска Нова година све више добија и
јавни, културни и туристички карактер, уз ватромете и концерте на трговима.
Иако Град Београд ове године нема званичан градски дочек, у „Београду на води“
најављен је богат програм са раскошним ватрометом, игром дронова и ласерским
ефектима, као и пројекцијама националних симбола на Кули Београд.
✥ Блог „Дођи и види“ ✥
Прочитај још:
„Дођи и види“ пратите нас нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi
Нема коментара:
Постави коментар