среда, 12. октобар 2016.

Императорски остаци: Црква верује генетској експертизи (ВИДЕО)



Пре годину дана обилно се говорило о сахрани, како се сматра, посмртних остатака царевића Алексеја и његове сестре кнегиње Марије и о додатној идентификацији остатака оних чланова који су сахрањени у Петропавловској тврђави. А онда-тишина. О чему се ради?

Вероватно да су кадрови које су сви запамтили отворене гробнице императора Александра III, тим пре што сада ДНК може да се открије и уз помоћ лобање, а да се при томе она не оштети. На тај начин могуће је сагледати цео ланац сродства: деда Александар III, син Николај II, унук царевић Алексеј.

А у суседној просторији заиста је била отворена костурница где је из саркофага са официрским оружјем Николаја II, у присуству свештенослужитеља и истраживача Владимира Соловјева, који је водио „досије Романових“ предходних четврт века, узет нов материјал за експертизу.

И чини се да су за последњих двадесет година генетика и анализе ДНК толико узнапредовале, да шта би се још могло очекивати? Зашто онда и кнез Димитриј Романов, позитивно расположен, ипак предлаже да се сачека? Паузу прави Црква. Зашто? О томе је говорио Тихон (Шевкунов), епископ Јегорјевски и викарни епископ Патријарха Московског и све Русије.

– Шта можете да кажете на оптужбу која се чује чак и у доконим разговорима о томе да, ето, ови црквени мрачњаци...

– Да, то смо ми.

–Не верују генетској експертизи. Нисмо хировити, али има ли шта јасније од генетске експертизе?

–Верујемо генетској експертизи. Изузетни научник Рогајев је радио на тим истраживањима. У потпуности верујемо генетској експертизи. Али, поставили смо му питање: да ли сте имали узорке, један и други, који бисте међусобно упоредили. Узорке који говоре о томе да су они блиски рођаци. Имате ли представу одакле су узети ти узорци? Нису ли они узети са другог места, о чему сведоче историчари? Он одговара: „Не, то није мој посао. То ја не могу утврђивати. За то нисам компетентан.“ О томе се и ради. Зато смо и замолили да се спроведе вишестрано истраживање-генетско, антрополошко, и, најважније, историјско. Историјско истраживање је, како нам се чини, у великој мери било недовршено током истраге. Истражни комитет је оформио специјалну историјску експертну комисију у коју, према молби Свјатејшего Патријарха, неће бити укључени они историчари које врло поштујемо и који су се претходних година бавили овом темом. Ради се о томе да се сваки од њих већ сродио са својом верзијом и њихови, тако рећи, научни противници ће, такође, држати до своје верзије. Због тога је Свјатејши Патријарх предложио да се позову високо квалификовани историчари, који ће за кратко време моћи да разјасне ову тему, али који пре нису имали додирних тачака са истом, као и то да нису бранили једну или другу страну.

–Због чега су заиста биле дозвољене погрешке у истрагама 90-их и зашто нису урачунате у доказе очигледне ствари: кошуља Николаја II са траговима крви из Јапана, мундир Александра II, у којем је убијен и који такође садржи трагове крви? Где је недостајало или пажљивости или дисциплине или, могуће, нормалног, образложеног дијалога са Црквом?

–Са благодарношћу и поштовањем се односимо према труду истраживача, између осталог и према труду истраживача Соловјева. Урађен је заиста огроман посао, али, као и у сваком великом послу, појављује се мноштво питања. И овде су се појавила питања. Професионалци говоре да је посао урађен беспрекорно, до најситнијих детаља. Врло сам захвалан новом истраживачу који је дошао и на самом почетку рекао: „Батјушка, почели смо са истраживањем, само сам променио број истражног поступка.“ Одговарам: „О чему се ради?“ Нисам био у току. Он узвраћа: „Знате, број није баш неки.“ Кажем: „У смислу? Није ваљда 666?!“ Потврђује: „Да.“ Кажем: „Слушајте, ма ко се тога досетио?!“ Ради се на истражном поступку где постоји верзија о ритуалном убиству, и одједном насловљавају 18-666!

–Одакле је потекла верзија о томе да чак и ако су остаци ти, постоји могућност да је лобања Николаја II подметнута?

–Познато је да је један од убица царске породице, тих дана, када је извршено убиство, у јекатеринбуршкој апотеци добио велику количину алкохола. Следећег дана је, са три велике кутије, добро затворене, отпутовао за Москву. Према његовим речима, у кутијама је било наоружање. Постоје приватна, нерегистрована сведочанства о којима је народ просто говорио, да су виђали у кабинету Лењина управо ово о чему причамо. Постоји таква традиција. И властодршци, често захтевају главу свог противника да би се, тако рећи, сами уверили у његову смрт. Постоје неки индиректни докази да ову тему треба продубљивати, итекако постоје. На пример, исти онај скелет бр. 4 који приписују Николају II. Кичма је у потпуности сачувана и налази се у Петропавловској тврђави. Недостају три пршљена. Трећи, четврти и пети су управо они вратни пршљенови који се уништавају када се одваја глава. Ову верзију истражују историчари и криминалисти. Ми само пажљиво пратимо.

–Спроведена експертиза после ексхумације лобање Александра III захваљујући новонасталим научним методама према којима је могуће узимати ДНК не само из костију ногу, на пример, него и из лобање, је затворила ово питање?

–Први пут ће бити издвојен цео геном. То је сувишна информација ради идентификације, али смо замолили управо за цео геном. Зато је наше главно питање усмерено не према генетичарима, већ према историчарима, архивистима и истраживачима: како се све то могло десити?
Епископ Јегорјевски Тихон (Шевкунов)
Разговарао Сергеј Брилев
Са руског Ива Бендеља
Вести.Ru


Нема коментара:

Постави коментар