11111111111111

Претражи овај блог

понедељак, 10. октобар 2016.

Молитвена сабрања у Епархији жичкој

Спомен Преподобног Симона Монаха у Студеници. Освештан темељ храма у Новом Селу. Задушнице у манастиру Свете Тројице. Архијерејска Литургија у Драгојевцу.

Спомен Преподобног Симона Монаха је благодатни празник за све оне који су имали радост да некада у животу на овај дан буду у манастиру Студеници. Тако је било и ове године. Бденије у простору освештаном вековним молитвеним присуством подвижника који су овде живели кроз историју оставило је изузетан утисак на сабрање верних који су из разних праваца дошли до ове светиње. Молитвени трепет, складно појање, будне фреске, миомирисне мошти светитеља светородне лозе Немањића, учиниле су да Преподобни Симон буде тајанствено присутан.

Радост је употпуњена доласком Епископа жичког г. Јустина који је началствовао светом архијерејском Литургијом, уз саслуживање игумана студеничког архимандрита Тихона (Ракићевића), јеромонаха Виталија (Милошевића), протојереја Ивана Радовановића, старешине храма Светог Саве у Краљеву протонамесника Радоја Санде, архијерејског намесника студеничког протонамесника Здравко Николић, јереја Дејана Марковића и протођакона Александра Грујовића.

Студеничка црква је као литургијски брод спасења, заступничким молитвама међу Светима Преподобног оца нашег Симона Монаха, пројавила славу Царства Божјег. После прочитаног јеванђелског зачала владика Јустин је поучио сабрање верних. Подсећајући све на дивни лик Симона Монаха, Краља српског Стефана Првовенчаног, указао је на страдалну историју српског народа која је веома јасно осликана у честим премештањима моштију овог светитеља. -Црквена јерархија никада није остављала свој народ, већ је мошти светитељске као највеће благо носила страдалним путевима који су били веома дуги. Уз помоћ Божју то су били одласци ради повратка, путеви спасења. Они до данас трају. Православни хришћани не треба ничега да се плаше, иако свет подрхтава од разних бунтова људи и природе. Онај Који је победио смрт даје нам могућност да у овом свету живимо радост спасења, поручио је владика Јустин.

Литургијско сабрање је пуноћу задобило удеоничарењем у Телу и Крви Христовој. На заамвоној молитви извршено је освећење славског колача и жита. Братија манастира је припремила послужење и славски ручак. Ведра лица људи, упркос тмурном и магловитом лицу околних студеничких пејзажа, на најбољи начин су пројавила истину о релативитету времена и апсолутности вечности.

На Задушнице, дана 8. октобра 2016. године,  у манастиру Свете Тројице на Овчару свету Литургију служио је Епископ жички г. Јустин. Саслуживали су игуман манастира јеромонах Орсисије, протојереј-ставрофор Драган Видановић из Епархије сремске, парох парањски јереј Војислав Рисимовић и протођакон Александар Грујовић. Појале су монахиње из манастира Благовештења на челу са игуманијом мати Михаилом. После свете Литургије одржан је помен упокојеним ктиторима, монасима ове свете обитељи и свим хришћанима који су се упокојили са вером у Васкрсење и Живот Вечни.

Преосвећени Владика је у беседи поучио народ да човек није бачен у свет без икаквог циља. -Човек једино кроз однос са Богом може да осмисли свој живот и да истински воли ближњег и свет око себе. Са Христом долази епоха истинске Љубави. Сви догађаји који покушавају да демантују ову истину су плод греха. Враћање светотајинском животу, окретање и отварање према Богу и другоме је оно што ће нам даровати мир упркос свим савременим изворима немира. Молитва за упокојене је својствена сваком човеку, а нарочито хришћанину који верује у Васкрсење и види Христа као Земљу живих, поручио је владика Јустин.

У недељу шеснаесту по Педесетници, 9. октобра 2016. године, када наша Црква празнује и помен љубљеног Христовог ученика Светог Јована Богослова, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин служио је свету архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег у селу Драгојевцу надомак Ариља.

Садашња црква подигнута је на темељима средњовековне цркве. У летопису цркве драгојевачке записано је да су њени темељи старији од ариљске цркве из XIII века. Црква је у више наврата рушена и паљена од стране Турака, а последњи пут је изгорела до темеља у пожару који је настао из непознатог разлога. Обновљена је 1924. године и у наредних 60-ак година ништа се није радило на њеној адаптацији све до 1998. године када је обновљена.

Саслуживали су архијерејски намесник пожешки протојереј-ставрофор Ненад Величковић, архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, парох брековачки протојереј Војко Михајиловић, протонамесник Радован Стевановић парох у Гучи, као и протођакон Александар Грујовић и ђакон Бранко Росић из Ариља.

Пре почетка свете Литургије Епископ је освештао новоподигнуту припрату.

Преосвештени Владика се присутним верницима поуком обратио у два наврата. Први пут након прочитаног одломка из Еванђеља, тумачећи појам талант који се помињао у данашњем одломку као и значај и допринос Светог апостола Јована. Епископ је објаснио зашто је Господ посебно волео Јована у односу на остале апостоле наглашавајући Јованову послушност и друге врлине којима се истицао. Други пут се Епископ обратио приликом поделе антидора и тада поучио присутне о начину и значају припреме за свето причешће.

По завршеној Светој Литургији уследило је послужење и трпеза љубави трудом домаћина протојереја Првослава Буквића који се у току трпезе обратио Епископу речима захвалности.

На путу ка Краљеву Епископ је посетио и храм Рођења Пресвете Богородице у Прилипцу. Ту га је дочекао надлежни парох Милан Поповић који га је детаљно упознао са садржајем и богатом збирком уметничких дела настајалих у склопу ликовне колоније која се 21 годину одржава у просторијама овог светог храма. Владика је са великом пажњом погледао настале радове истичући значај и вредност појединих уметничких дела из велике збирке смештене у чак три просторије адаптиране за потребе излагања.

Извор: Епархија жичка






Нема коментара:

Постави коментар